сто̑

сто̑

сто̑ (српски, lat. stȏ)

Именица

сто̑, м

Значења:

1. Висок четвороугли део намештаја који у цркви стоји посред олтара.
2. Посебно место у цркви где верници стоје или седе.

Примери:

1. О̏ндак мо̑ј бра̏т ѝде па донѐсе пече́ње и ме̏те на сто̑, а о̀тац, о̑н че́сницу де̑ли. Арадац Врдник Буковац Мартонош Сента Мол Бачко Петрово Село Сивац Бечеј Србобран Бачко Градиште Деспотово Ђурђево Гардиновци Бочар Ново Милошево Нови Бечеј Арадац Перлез Фаркаждин Сакуле Црепаја Деска
2. И̏наче у посластѝча̄рницу, па по чѐтр-пе̏т сто̀ло̄ва се са̀стави — а ту̑ се сѐди, ту̑ се при̑ча. Жабаљ
3. Кад се по̀седа за сто̑, код свѐкра, о̏нда се за̀ӣђе тањи́ром и по̀купи на̀ супу — ко̏лко је ко̏ мо̏го да̏ти. Сомбор
4. Ме̏те сто̑, сто̑ сто̀ји насре̏[д] цр̑кве, кад о̀ни до̑ђу — пр̑во о̏ду прид о̀лта̄р, чѝта̄ њим, прѝче̄сти и[х] и о̏туд довѐде о̀ва̄мо за сто̑. Ђала

Синоними:

1. астал
2. стол

Изрази:

1. Во̀дити во̀ла окосто̀ла ("чинити некога смешним, правити будалу од некога").
2. о̀дре̄ши њим ру̑ке, љу̑бу се, и не̏ко ша̏пуће: „Во̏ди во̀ла око сто̀ла” Ђала