стојати
стојати
Глагол
уредиЗначења:
- У стојећем ставу вршити какав посао, извршавати дужност, обавезу. [1]
- Бити, налазити се привремено у непромењеном стању. [1]
- Остајати на своме месту, држати се у неизмењеном стању. [1]
Примери:
- Ту̑ су сто̏јали во̀лови, па́сли. [2] Томашевац Бечеј Нови Сад Елемир [1]
- У̀читељ је сто̏јо код шко̏ле на ро̀гљу — о̀ткад су за̑друге по̏челе — па је гле̏до, а ја̑ сам би̏јо ра̏скопча̄н. [3] Ново Милошево [1]
- Сто̏јали љу̑ди. Војка [1]
- До̏ктор је сто̏јо поред ме̏не, о̏н и се́стра. Вршац [1]
- Дире̏ктно је на зи̑д сто̏јала грѐдица. Ђала [1]
- На јѐдном [помоћнику] је сто̏јала а̑лке за укр́штање каја́са за гла̑ву. Бачинци [1]
- Не̏колико да́на лѐжи да се о̀сӯши ста́бло, зашто ли̑шће се бр̏зо осу̑ши, али ста́бло ма̏ло спо̀рӣје се су̑ши, зо̀то мо̑ра ви̏ше да́на да сто́ји (ради ста̀блета, јелбо ако би се хо̏ман ве́зало, мож да се по̀ква̄ри толу̀зина). [3] Јаша Томић [1]
- Те̑ фи̏ферке стоји́ду на вра́та и са̏д не да́ду снаши̏цу докле де̏вер не пла̑ти. Избиште [1]
- Со̏бица у ко̀јој се ни́је сто̏ја̄ло, то̑ се зва́ла со̏бица. [4] Деспотово Ловра [1]
- О̑н сто̀ӣ у̀ Бари. Стапар [1]
- А ја̑ ѝмала ту̑ те̏тку, код мѐне, о̀на ј[е] сто̏јала на Ко̀ло̄нији. Дероње [1]
- Пр̑во, кад смо те̏ли вѝноград, у̀зоремо до̀бро, дубо̀ко, и о̏нда сто̀ји, сто̏јало, о̏нда смо са́дили и ку̏пили ка̀ламе. [3] Ченеј Јаша Томић [1]
- Сто́ју [кобасице] ма̏ло, један да̏н, два̏, и о̏нда и ме̏темо у ко́мин. Вршац [1]
- Про̏да̄ти су сала́ши и сру̏ше̄ни и за̀пуштени [...] На̏ш је још у̏право сто̀ји, ал дру̏ги. Ченеј [1]
- Ку̏ћа је сто̏ја̄ла, а зи̏дове смо све̏ проме́нули. Ловра [1]
Изрази:
- ни чакшире на њему нестоје добро ("веома лош човек"). Сомбор [1]
- ˜ ко пањ ("изгледати тупо, без разумевања и осећања"). Вршац [1]
- стоји му ко свињи клепетуша ("исто"). Јасеново [1]
- сто́ји ти ко доро̑ц ("исто"). Вршац [1]
- Кућастоји на жену, а не на зидове Јасеново [1]
- стојиму ко пилету сисе ("исто"). [1]
- Стојиму ко магарцу седло ("лоше, ружно стајати (о одећи)"). [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.