стре́ка
стре́ка
стре́ка (српски, lat. stréka) уреди
Именица уреди
стре́ка, ж
Именица уреди
стре́ка, ж
Облици:
Значења:
- Нит опредене вуне. [1]
Примери:
- Сву стреку смо намотали на клупчад. Ковиљ [1]
- Опредена вуна се бојила биљним бојама и тако обојено предиво звало се „стрека" ( — Сл То Оц К БП Бг НС; НМ ВеГ Јр Ил Вш Из Ј) [ЖМВ 172; ШН 60, 67; ЕИС 89; ЕГЈ 117; РСБ]. [2] [1]
- За Нову годину (или „Мали божић") прави се василица. Василица се прави од теста што остане од гибанице. Прави се у облику прстена и избоцка се трском (у ту сврху свака кућа има још и данас, како у Сомбору тако и у Стапару и Жарковцу, три комада трске око 12—15 цм, повезана црвеном вуницом, стреком). [3] Стапар [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 58.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 98.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.