Викиречник

стршенар

стршенар

стршенар (српски, lat. stršenar))

уреди

Именица

уреди

стршенар, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Pernis Accipitridae Cuvier[1]

Синоними:

  1. ветреушка [2] [1]
  2. ветруша [2] [1]
  3. ветрушак [2] [1]
  4. ветрушка [2] [1]
  5. вјетреушка [3] [1]
  6. вјетрушак [4] [1]
  7. зољац [5] [1]
  8. зољаш [6] [1]
  9. зољаш мишар [7] [1]
  10. зољоједи бусар [8] [1]
  11. зољоједи бусард [9] [1]
  12. јастреб осичар [10] [1]
  13. мишар осичар [11] [1]
  14. орао осичар [12] [1]
  15. осар [13] [1]
  16. осар мишар [9] [1]
  17. осач [14] [1]
  18. осаш [15] [1]
  19. осаш мишар [7] [1]
  20. осичар [14] [1]
  21. пчелојед [10] [1]
  22. пчелоједац [16] [1]
  23. стрелац [5] [1]
  24. стршенар [17] [1]
  25. стршљенар [9] [1]
  26. шарени осаш [18] [1]
  27. шкањац [15] [1]
  28. шкањац зољаш [9] [1]
  29. шкањац осаш [9] [1]


Хипероним:

  1. јастреб [19] [1]
  2. шкањац [9] [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
  3. ↑ Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  4. ↑ Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  5. ↑ 5,0 5,1 Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
  6. ↑ Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  7. ↑ 7,0 7,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  8. ↑ Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  10. ↑ 10,0 10,1 Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  11. ↑ Рудолф Заплата, Птице уловљене у Сарајеву и околини од 1880–1940. године, Ловачки лист, Савез ловачких удружења на подручју Босне и Херцеговине, Сарајево 1940, бр. 3, 141–143, бр. 4, 192–194, бр. 5, 232–234, бр. 6, 278–280, бр. 7, 333–335, бр. 8, 386–388, бр. 10, 474–477, бр. 11, 534–537, 1941, бр. 2, 84–86, бр. 3, 134–136.
  12. ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  13. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  14. ↑ 14,0 14,1 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  15. ↑ 15,0 15,1 Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  16. ↑ Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  17. ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  18. ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  19. ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 12, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 90–91.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=стршенар&oldid=247611”