субата

субата (српски, lat. subata)Уреди

ИменицаУреди

субата, ж

Значења:

  1. Шести дан у недељи. [1]
  2. Субота уочи Ускрса. [1]
  3. Исто. [1]
  4. Православни празник који се слави недељу дана пре Ускрса, Врбица. [1]
  5. Исто. [1]
  6. Црквени празник уочи друге недеље ускршњег поста. [1]
  7. Исто. [1]

Примери:

  1. Дође субатом и помогне, почистимо кочине и крунимо кукуруз за прикрупу. [2] [3] [4] [5] [6] Ченеј Бачинци Лаћарак Обзир Бечеј Дероње Госпођинци Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Итебеј Кумане Међа Житиште Елемир Шурјан Орловат Перлез Фаркаждин Чента Баранда Црепаја Сенпетер [1]
  2. Су̀батом у̏вече јел нѐдељом за̏јутра о̑н о̏де код о̀ца и ко̀д матере. [2] Нови Бечеј [1]
  3. А то̑ се о̏бично та̀ко гле̏дало да се ме̑си да̏ л пе́тком, да̏ л су̀батом, та̀ко за нѐдељу да би̏де ме̏кан хле̏б. Арадац [1]
  4. Мо̀ја Ангели́на у̀ме̄си су̀ботом или понѐде̄љником ле̏бац. [4] Ђала Српска Црња Башаид Међа Меленци Житиште Шурјан Бока Црепаја [1]
  5. Једва̏ че̏камо субо̏та да до̑ђе. Павлиш [1]
  6. Пе́так и субо̏та се и̏де, цели̑ва се бо̏жји гро̏б. Банатска Паланка Вршац Избиште Јасеново [1]
  7. На Вѐлику су̀бату је ма̏ма ба́рила шу̑нку, коба̀сице. [2] Нови Сад Србобран Ковиљ [1]
  8. На Велику суботу носе на гробље колач од киселог теста. За мушкарце праве колач у виду батине, а за женске витице. [7] Стапар [1]
  9. Уочи Лазареве суботе и Ивањ дана увече се пале ватре које момци и девојке прескачу а мајке над ватру надносе своју децу да буду „очишћена" и заштићена од злих невидљивих сила. [8] Остојићево [1]
  10. То̑ је би́ла Ла̏зарова су̀бота  ; — Сам са̏д не̏ иду те до̏доле, са̏д са̏м на Ла̏зарову су̀боту још ѝду — кад је Врби́ца (Е). Лаћарак [1]
  11. У Теодорову суботу причешћују се деца. Бачка Паланка [1]
  12. На Тодорову суботу прави се пециво у виду лутке „тодорчићи”. Једу се са грожђем из туршије. Јасеново [1]
  13. На Тодорову суботу, раније, мазали су се белим луком ради одбране од вештица. [9] Јарковац [1]
  14. То̏ се зове и То̏дорова субо̏та и це́ла неде̏ља То̏дорова. Вршац [1]


Изрази:

  1. Ду̏жи пе́так одсу̀боте ("ругалица за жену којој вири подсукња испод сукње"). Ново Милошево [1]

РеференцеУреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118, 138. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 63.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 265. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 345.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 100.
  8. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159, 163.
  9. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.

НапоменеУреди