суботар

суботар (српски, lat. subotar) уреди

Именица уреди

суботар, м

Значења:

  1. Припадник хришћанске секте која празнује суботу. [1] Јарковац[2]

Примери:

  1. А њѐгов о̀тац би̏о су̀бата̄р. [3] Дероње Нови Кнежевац [2]


Референце уреди

  1. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 87.
  2. 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110, 265.

Напомене уреди