суђеник
суђеник
суђеник (српски, lat. suđenik) уреди
Именица уреди
суђеник, м
Облици:
Значења:
- Мушкарац који је судбином одређен да некој женској особи постане муж. [1]
Примери:
- Да би девојка сањала суђеника, стављала је под главу уочи Ђурђевдана мушку кошуљу, огледало и чешаљ ( — Ј). [2] [1]
- Пре̑ су же́не тка́ле. И кад завр̑шиду тка́ње, о̏нда се ра̏дују ће́рки и зо́ву је да испа̏дне тр̏ска и да изне̏се ту тр̏ску на у̏лицу. Кат чу̏је гла̑с, и̏ме, та́ко ће да јој се зо́ве суђени̑к. [3] Павлиш Бока [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 171.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.