тестера

тестера (српски, lat. testera) уреди

Именица уреди

тестера, ж

Категорије: риб.


Облици:

  1. тестѐра, тесте̏ра, тѐстера [1]
  2. тѐстера [1]

Значења:

  1. Алатка са оштрим зупцима на доњој ивици, за резање дрвета, метала и сл. Черевић[1]
  2. Зашиљени врх леђног пераја код шарана. [1]

Примери:

  1. О̀во ми је тестѐра за ре̏зање гво̑жђа. Ђала [1]
  2. Се́че др̏во с тестѐром. [2] [3] [4] [5] [6] Башаид Сремска Митровица Краљевци Мартонош Змајево Међа Ловра Батања Деска [1]
  3. Сло̀мијо̄ сам тестѐру. Лаћарак [1]
  4. О̏дне̄ли ми ка́ду, о̏дне̄ли ми бу̏ре јѐдно, о̏дне̄ли ми сѝкеру, о̏дне̄ли ми две̑ тестѐре̄. Бачинци [1]
  5. Нек је о̑н мѐне сто̑ пу́ти ко̀мшија, ал кад не̏ зна ни̏шта да вр̑не кад у̏зме, о̏нак ћу да му ка̑жем да ѝма у гво̀жђару да се ку̑пи и а́шов, и мо̀тика, и тѐстера, и јѐксери. [7] [6] Неузина Сусек Свилош Буђановци Добановци Госпођинци Каћ Ново Милошево Меленци Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  6. Тесте̏ра ве̏ћа, се́чеш др́ва, а тестери́ца — то [ј]е ма̑ло. Избиште [1]
  7. То̏ је тесте̏ра. Ђала [1]
  8. Он [шаран] има ову своју тестеру, звана његова горе пиља, горње перо. Стари Сланкамен [1]
  9. Мораш да пазиш да га [шарана] удариш [маказама] између главе и тога пера на среди горе, што има ону тестеру... Тестера [је] ово горе што има на леђи. [8] Бачко Градиште Моровић Босут Сремска Митровица Кленак Мол Падеј Перлез [1]
  10. Ово се зове леђно пераје са тестером. То ми зовемо тестера. Србобран [1]
  11. Тестера, то је код кечиге. Сремски Карловци [1]
  12. Кечига исто. Она се оструже и онда се само скине оне њене тестере које поседује. [8] Стари Сланкамен [1]


Синоними:

  1. пила [1]
  2. бодља [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 176, 272.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 343, 347, 452.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 43.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53.
  6. 6,0 6,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 245.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 105.
  8. 8,0 8,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене уреди