то́ља

Значења:

  1. Повијени прут који је привезан уз косиште, да се при кошењу откос равномерно обара и слаже. [1]

Примери:

  1. А кад се жи̏то ко̏си, о̏нда мо̑ра да се ме̏те то́ља. О̏нда се о́де ве̑же јѐдно др̏во. То̑ се сте̑гне нуз ко̏сӣште и о̏нда се смо̀та̄ва. Кад се то̑ ѝскрӣви, о̏нда се ве̑же о́де за пѐтицу с кана́пом. О̏нда ко̏си ко̀са, а то̑ сам шо̑ра на го̀милу. [2] [3] Жабаљ Сусек Свилош Крушедол Турија Надаљ Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Мошорин Каћ Ковиљ Тител Тараш [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене

уреди