у̀фачловати

у̀фачловати (српски, lat. ùfačlovati)

уреди

Глагол

уреди

у̀фачловати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. уфачловати, -ујем [1]
  2. уфа̏чловати Вршац [1]

Значења:

  1. Обавити, увити завојем, увити уопште; повити дете. [1]

Примери:

  1. Ју̏, на̏опа̄ко, ка̏ко се строва́лио с ло́трама за̏једно, са̏в је наду̀вен, а у̀фачловали га це́лог, са̏мо му се о̏чи ви̏де. Бока Јаша Томић [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди