Викиречник

у́ста

у́ста

у́ста (српски, lat. ústa)

уреди

Именица

уреди

у́ста, с

Категорије: пл. т.анат. мед.риб.риб.бот.прен.


Облици:

  1. уста [1]

Значења:

  1. Дупља у доњем делу главе са унутрашње стране зубне преграде, као почетни орган за варење кроз који пролази храна у желудац; отвор између усана који води у ту дупљу; усне. [1]
  2. Опуштена, обешена, отромбољена и дебела доња усна. Ново Милошево[1]
  3. Урођена аномалија облика усана, расечена усна. Ђурђево[1]
  4. Слична шупљина и отвор код животиња. [1]
  5. Коњске усне на којима се местимично појављују пеге. [2][1]
  6. Исто. [1]
  7. Исто. Суботица[1]
  8. Мањи отвор на вршки. [1]
  9. Већи отвор на вршки. [3] Србобран Падеј[1]
  10. Зелена, недозрела биљка Phazeolus која још није формирала зрно у махуни, боранија. [4] Мошорин[1]
  11. Особа (обично члан породице) коју треба хранити, издржавати. [1]

Примери:

  1. С у́стима ми̏че. [5] [6] [7] [8] Банатско Аранђелово Лаћарак Пачир Сивац Стапар Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Међа Житиште Фаркаждин Батања [1]
  2. У у́стима до̀носи ра́ну. [9] Српски Крстур [1]
  3. Пра̏ви во̏сак од си̏тни не̏ки пло̏чица ко̀је о̀на лу̑чи у сво̀јим у́стима. [9] Ново Милошево Сремска Митровица Пачир Деспотово Чента Избиште Баваниште [1]
  4. Она [мрена] има тврда уста, као да је не боле, као да се то ње не тиче. [3] Сремски Карловци [1]
  5. Кад о̀ћемо да га пече́мо, ра̀шӣримо му у́ста, то̏ још о̏ма чи̏м га за̀кољу на̏ши, и ста̏виду ја̏буку у у́ста пра̑сету  ; пчел ‘орган на глави пчеле кроз који се уноси храна’. [3] Бешка Моровић Сремска Митровица Мол Елемир Чента [1]
  6. И та̑ је ѝмала као у́ста, то̑ ми̑ ка̑жемо у́ста и ту̑ се о̏нда мѐтула по јѐдна та̀ко широ̀ка ци́гла — ни́је би́ло вра́та. [10] Башаид Шуљам Врдник Кикинда Нови Бечеј Меленци [1]
  7. Са̏д сам ја̏ ра̏чуно ту̏ да спу̏стим јѐдну ма̑лу ко̑нку, да на̀местим, и да на̀местим та̏мо пе̏тна у́ста. Ђала [1]
  8. О́де су та̑ пѐћна у́ста, ту̑ уну́тра се ло̀жи. [10] Башаид Мартонош Санад Ново Милошево [1]
  9. Напред завеже се оно ди се вади риба — уста. Уста су унутри, грло односно, а напред се вади риба. [3] Моровић [1]
  10. У́ста се на̀месте да ѝду на̏ воду, о̏нда о̀сети со̏м да је ту̑ не̏ки ла̑д и у̑ђе у̀ тај сѐнкер. [11] Ковиљ [1]
  11. улази у тај предњи део, у та уста и улази у задњи. А у задњи део исто има на средини једна, речимо увод — исто уста звана [СхЛР]. Елемир Мол Бачко Градиште Падеј [1]
  12. Постоје предња уста и задња уста. То се задња уста обично се каже. То је тур ди риба стоји. [3] Србобран [1]
  13. Е̑ј, колѝко у́ста ја̑ ра̑ним! Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. вилица [1]
  2. врата [1]
  3. гуша [1]


Изрази:

  1. ко да су му ˜ поцепана ("исто"). [1]
  2. отети ("предухитрити саговорника, рећи исто што је саговорник хтео, мислио да каже"; "Ото си ми реч из усти"). Јасеново [1]
  3. луфтирати ˜ ("пуно причати"). [1]
  4. фалте ме ˜ ил ћу вас подерати! ("исто"). Ново Милошево [1]
  5. на сва ˜ ("много, не уздржавајући се, јавно (викати, говорити, хвалити, грдити)"; "Он"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  6. из твојих ˜ у божје уши ("дај боже да тако буде"). Сомбор [1]
  7. ˜ му ко да има два пара буѕа ("исто"). Јасеново [1]
  8. лајати/свирати/фљакати на сва ˜ ("много, не уздржавајући се, говорити, викати, грдити и сл."; "Лаје на сва уста"). [1]
  9. иде ми вода на ˜ ("хтео бих да једем (обично кад се прича о јелу)"). Сомбор [1]
  10. Говори ко да има куље ууста Јасеново [1]
  11. Говорити на сва ˜ ("говорити отворено, јавно"). [1]
  12. испирати ˜ неким ("оговарати некога"). Ново Милошево [1]
  13. одвајати од ˜ ("давати коме од онога чега ни сам давалац нема довољно"). Сомбор [1]
  14. метути локот науста ("ћутати"). Вршац [1]
  15. свету ˜ не мож затворити ("немогуће је спречити препричавање, стати на пут оговарању"). [1]
  16. ла́дити ˜ ("говорити којешта"). Ново Милошево [1]
  17. за̀пушити ˜ ("ућуткати некога"). Ново Милошево [1]
  18. покварити ˜ ("рећи тек понеку реч"; "Мирнији, неспретнији и ћутљивији мушкарци цело то време обично би прећутали или би у најбољем случају рекли тек толико, најнеопходније, што на селу кажу „покварили уста”"). [1]
  19. од ˜ правити дупе ("једно обећавати а друго радити"). Сомбор [1]
  20. олајавати на сва ˜ ("много, не уздржавајући се, јавно говорити о некоме ружно, лоше"; "Олајава га на сва уста"). [1]
  21. пуна су му ˜ хвале ("сам себе хвали"). Сомбор [1]
  22. узети ("предухитрити саговорника, рећи исто што је саговорник хтео, мислио да каже"; "Узо си ми реч из уста"). Ново Милошево [1]
  23. имати поцепана ˜ ("пуно причати, клеветати"). [1]
  24. мртва ˜ не говоре ("мртав човек неће проговорити"). [1]
  25. имати ˜ ко штримфла ("имати велика уста"; "И̏маш у́ста ко штри̑мфла"). Вршац [1]
  26. фалте ме ˜ да вас не поцепам ("благи прекор хвалисавцу"). [1]
  27. отети из ˜ ("себично присвојити туђе"; "Ото би ти из уста"). [1]
  28. тече му из ˜ мед и млеко ’на речима је благ, кротак и мио’ [1]
  29. ˜ те болела! ("прекор особи која псује"). Кикинда [1]
  30. откидати од ˜ ("несебично давати и оно чега је недовољно"; "Откида од уста"). [1]
  31. говорите/лајте ˜ да нисте пуста ("у обраћању особи која много прича"). Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 37.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 128.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47, 48, 53.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47.
  8. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 30, 101.
  9. ↑ 9,0 9,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  10. ↑ 10,0 10,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=у́ста&oldid=222253”