у̏во

Именица

уреди

у̏во, с

Категорије: риб. кол.


Облици:

  1. у̏ши, уво [1]
  2. уво [1]

Значења:

  1. Орган чула слуха (код човека и животиња). [1]
  2. Део предмета који својим обликом подсећа на орган чула слуха. [1]
  3. Два прста, из поруге стављена некоме више главе. Вршац[1]
  4. Део на корпи, ручка помоћу које се она носи. [1]
  5. Повијени, зашиљени врх на предњем делу опанка. [1]
  6. Део на удици. [1]
  7. Зарез са стране туљка који се налази у осовини колског точка. [2] Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]
  8. Peziza aurantia. Бачинци[1]
  9. Исто. Сусек Свилош[1]
  10. Plantago lanceolata. [1]
  11. Као део ботаничких назива. [1]

Примери:

  1. О̑н је глу̑в, нѐ чује на̏ уши. Бачинци [1]
  2. Извѐду марви́нче, кра̏ву, би́ка, ју̀ницу — и ку̑м ро̀ва̄ши то̑, расе́че у̏во. Мартонош [1]
  3. Ува̏тио ме ма̏ло за у̏во. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Избиште Суботица Сивац Стапар Турија Дероње Равно Село Госпођинци Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Шурјан Бока Фаркаждин Чента Батања Деска Ченеј [1]
  4. За децу су произвођене […] дечје ципелице од мекане коже зване „ципеле на уши". Уши су називали шире крајеве на горњем делу за везивање. [9] Вршац [1]
  5. Има [качица за туршију] „уши" и поклопац и од тврдог дрвета дашчице за притискање. [10] [1]
  6. О́де је [на лонцу] би́ло у̏во. [11] Бегеч Јамена Моровић Сремска Рача Свилош Лединци Врдник Голубинци Пачир Сомбор Стапар Кула Турија Товаришево Каћ [1]
  7. У̏ши су о̀но што се у̀вати. [11] Сомбор Јамена Моровић Вашица Сремска Рача Нештин Свилош Јарак Чортановци Голубинци Прхово Угриновци Стари Сланкамен Бечмен Сурдук Пачир Стапар Дероње Товаришево Каћ Руменка Омољица [1]
  8. Ко́рпа има два̑ у̏ва, на̀ко да ру̀кама мо̏жеш ува́тити, за куру́зе то̑ је ко́рпа. [11] Лалић [1]
  9. Изрека је настала отуд што се тур на рунтознама од јахања јако брзо излиже, па га треба крпити; тада се секу „уши” (проширења изнад колена, аксемендер) да се спасу панталоне. [12] [1]
  10. Собранице у стараца и у чобана имале су напред велике „уши" (нос у србијанских опанака), и то је била трећа врста опанка. [13] Јарковац [1]
  11. Уво — то што има вр, па ту испод њега има овако мало. [14] Падеј [1]
  12. Врх [удице], па држаље, уво. Босут [1]
  13. О̀во је бу̏квица, а и о̀во̄ је бу̏квица, али зе́чије у̏ши. [15] Бач [1]


Изрази:

  1. науши му цури маст ("не чути добро"). [1]
  2. не ве̏ровати своји̑муши̏ма ("слушати нешто невероватно"). Вршац [1]
  3. начу́љитиу̏ши ("усмерити уши према извору звука да би се нешто боље чуло (о животињама)"; "Коњ начуљи уши на ону страну откуд жели да боље чује"). Бегеч [1]
  4. Зу́ју миу̏ши ("имати утисак да се чује звук, зујање"). Мокрин [1]
  5. једно другом доувета ("каже се за децу која су блиска по узрасту, рођена једно за другим"). [1]
  6. пунити комеуши ("причати некоме свашта, наговарати некога на нешто"). [1]
  7. из твојих уста у божјеуши ("дај боже да тако буде"). Сомбор [1]
  8. седети науши ("не слушати, не пратити пажљиво шта неко говори"). [1]
  9. на једноуво уђе а на друго изиђе ("не придаје се значај нечему, олако се узима, брзо заборавља"). Сомбор [1]
  10. Бити тврд науши ("бити наглув, слабо чути"; "Тврд је на уши"). [1]
  11. ТК [1]
  12. и зид имауши ("и при највећој опрезности може неко чути или прислушкивати шта се говори"). [1]
  13. не̑ће за̀не̄ти за̏ уво ("неће промашити уста (каже се за онога који једе при слабој светлости)"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  14. проћи кроз игленеуши ("тешко, једва проћи"). [1]
  15. сећиуши, крпити дупе ("сналазити се у немаштини"). [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 107, 140, 211.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 78, 82, 130, 344.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 47.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 58, 59.
  8. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
  9. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 124.
  10. Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 233.
  11. 11,0 11,1 11,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  12. Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2007, 149 стр.
  13. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.
  14. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  15. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  16. 16,0 16,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене

уреди