убеђи́вати

убеђи́вати (српски, lat. ubeđívati)

уреди

Глагол

уреди

убеђи́вати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. убѐђӣвам, убеђивати [1]

Значења:

  1. Чинити да неко поверује у истинитост, разложност, оправданост неког поступка, исказа и сл. [2] [3] Ново Милошево Перлез Фаркаждин[1]

Синоними:

  1. уверавати [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 104.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231, 233.

Напомене

уреди