уби́јати
уби́јати
Глагол
уредиКатегорије: прен.
Облици:
Значења:
- Насилно одузимати некоме живот; клати. [1]
- Тући се до смрти. [1]
- Насилно одузети некоме живот. [1]
- Довести у стање очајања, унесрећити. [1]
- Потрудити се, посветити се нечему преко мере, веома се помучити око нечега. [1]
Примери:
- И до̀шли и пу̏цали ко̀га на̑ђу на шо̀ру и уби́јали кроз То̏варишево. [2] Товаришево Моровић Черевић Чуруг Каћ [1]
- Та̏ко би́ла је̏се̄н, кла́ли смо сви́њче, ми̑ ка̑жемо у̏бӣјамо сви́њче. [3] Помаз [1]
- То̑ се ску̏пи мла́дежи, мо́ба. У о̀не каблове, ме̏рице, са̀ћуре па но̏се зе̏мљу. То̑ се та̀ко по̀ставе да̏ске и ту̑ се то̑ — љу̑ди уби́јају, уби́јају. Кад по̀ра̄вне, по̀дигну ви̏ше и ви̏шље и та̀ко се пра̏вило. [4] Лалић Дероње Товаришево Бачка Паланка Ђала [1]
- И о̏нда се у̀бӣја та̑ тр̀ска. [4] Санад Госпођинци [1]
- У̑ђе у ко̏шницу, кра́де ме̏да и бѐга, дове̏де дру̏ге, тако̑ се уби̑јаду. [2] Бела Црква Вршац Дупљаја [1]
- Када се пче̏ле нѐ сла̄жу, о̀не се уби̑јаду ме̏ђусобно. [2] Јаша Томић [1]
- Да не̏ би уби̏ли ма̏тицу мо̑рамо да пр̑скамо раки̏јом, ако је дода́мо о̏дма. [2] Избиште [1]
- По́па је постра́до, уби̏ле га Шва́бе. Павлиш [1]
- Ње́га су уби̏ли. Вршац [1]
- Ту́ку се пче̏ле, о̏ће да у̏бу је̏дна дру̏гу. [2] Дупљаја [1]
- О̀ни су на̏оружа̄ни, и ја̑ сам ми̏слила да ћеду о̀ни да га у̏бију на ме̏сту. [5] [2] [6] [7] [8] Кумане Ердевик Ириг Јаково Бођани Госпођинци Жабаљ Мошорин Футог Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Српска Црња Итебеј Меленци Јаша Томић Фаркаждин Иланџа Чента Црепаја Крушчица [1]
- У̏бије њѐга и пајта́ша. [6] Силбаш [1]
- Ма̏ти му је ба̏ш све̏ — у̀била му сре̏ћу. Нови Сад [1]
- Да се то̑ о̀ткинуло, та̑ј би па̏о о̏дӯнда и о̑н би се у̀био. [5] Кикинда [1]
- Убио се радећи. Јасеново [1]
- И у̀чӣм је по чи̏тав да̑н, и не̏ зна да опо̀рави, па с у̏бије. Бачинци [1]
Изведене речи:
Изрази:
- господ теубио /убио те господ, да теубије ("исто"). Јасеново [1]
- уби̏ бо̏же [1]
- слота теубила, дабогда ("исто"). Јасеново [1]
- жалосно' Вршац [1]
- гро̏м теу̏био, при̑шт те уда́вио ("исто"; "Ма̏ћија ме затѐкла кад је до̀шла, би́ла о̀тро̄вна са̏ мном, фу̏рт је би́ло: „Гро̏м те у̏био, при̑шт те уда́вио""). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- убити се од рада ("много радити, радити тешке послове"; "Убио се од рада"). Јасеново [1]
- У̀бити ко зе̏цове ("немилосрдно убити"). Дероње [1]
- гро̏м теу̀био ("исто"). Ново Милошево [1]
- не̏бо теубило ("исто"). Кикинда [1]
- убити бога у некоме ("претући, премлатити кога"). [1]
- Бог теубио / бог теубио, да теубије ("клетва"). Јасеново [1]
- убио те лед, да теубије ("клетва"). Јасеново [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 5,0 5,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 144, 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 6,0 6,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 119, 140. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 132, 147, 148, 317, 326.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 225.