угар

Именица

уреди

угар, м

Облици:

  1. у̏гар [1]
  2. у̏га̄р Бачинци Тараш [1]

Значења:

  1. Њива узорана одмах после убирања летине ради побољшања приноса наредне сетве. [1]
  2. Прво орање после жетве. [2] Черевић Мокрин Јасеново[1]

Примери:

  1. У једној „фрули" сејала се једне године пшеница, у другој кукуруз, у трећој овас, а четврта је била на угару, па тако редом на смену. Угар је искоришћаван и као испаша за стоку. [3] [2] Јарковац Бегеч Мол Мокрин Јарковац [1]
  2. После скидања жита, и кад траве нестане по лединама, стока се гони по стрњикама и угарима где има разноврсне траве. [4] [1]
  3. У̏гар мо̑ра да сто̀ји, мо̑ра њи̏ва, о̏ћу да ка̑жем зѐмља да се о̀дма̄ра, а и ми̑ је зо̀то ма̑немо да по̏сле бо̏ље ро̏ди. [5] Бока Итебеј Јаша Томић Шурјан Неузина Вршац Иванда [1]


Синоними:

  1. угариште [1]
  2. угор [1]


Изрази:

  1. Превр́нутиу̏га̄р ("други пут плитко узорати стрњиште"). Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 83.
  4. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 76.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78.

Напомене

уреди