узбу́нити

узбу́нити

узбу́нити (српски, lat. uzbúniti)

Глагол

узбу́нити, {{{вид}}} непрел.

Именица

узбу́нити, {{{род}}}

Облици:

1. узбунити, у̀збӯним

Значења:

1. Изазвати узбуђење, узнемиреност код некога, покренути га из стања мировања.
2. Огласити, објавити звучним сигналима јавну опасност. Ново Милошево
3. Стање панике, узнемирености услед ванредне ситуације.

Примери:

1. Узбу́нићеш још и кра̏ву. Калаз
2. „Бежа̀нија", то̑ је јѐдно узбуње́ње, по̏буна — ревелу́ција је ѝспала. Меленци

Изведене речи:

1. узбуње́ње

Синоними:

1. узбуркати