утана́чити

утана́чити (српски, lat. utanáčiti)

уреди

Глагол

уреди

утана́чити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. утаначити, ута̀на̄чим [1]

Значења:

  1. Договорно утврдити у појединостима, тачно одредити споразумом, уговором, договорити се, уговорити. Иванда[1]

Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди