утим
утим
утим (српски, lat. utim) уреди
Прилог уреди
утим, прил.
Облици:
Значења:
- У тај мах, у истом тренутку, тада. [1]
Примери:
- У̀тӣм ме ви̑кне. [2] [3] Фаркаждин Чип [1]
- У̀тӣм је ве̏че, и иде́мо ку̏ћи на̏траг — у брига́ду. Шаблон:Knj-NS001/117 Мокрин [1]
- У̀тӣм у̀дарио ра̏т. [2] Српска Црња [1]
- У̀тим је и де̏да сти̏го. [2] Башаид [1]
- У̀тим ћу ѝ ја сти̏ћи. [2] Српски Крстур [1]
- У̀тим ру́чак го̀тов. [1]
- У̀тим до̑ђе ве̏че, спре̏мам вѐчеру. [2] Шаблон:Knj-NS001/157Зрењанин Нови Бечеј [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.