фарбати

фарбати (српски, lat. farbati) уреди

Глагол уреди

фарбати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.риб.прен.


Облици:

  1. -ам [1]
  2. фа̀рбати [1]
  3. -ам се [1]
  4. фа̑рбати Суботица Ново Милошево Вршац [1]

Значења:

  1. Премазивати фарбом, бојом, потапати у фарбу, боју. [2][1]
  2. Бојити своју косу, браду и сл. [3] Госпођинци Вршац[1]
  3. Улепшавати, дотеривати; варати, обмањивати; лагати. [1]

Примери:

  1. А кад је У̀скрс — о̏ндак на Вѐлики пе́так се фа̑рбаду ја́ја. Елемир [1]
  2. Кад је о̀чисти [кожу], о̏нда је го̀това за ра̑д. О̏нда је фа̑рба. Ковиљ [1]
  3. Па чара̏пе се штри́кало од ле́пе ву́не, па се цр́но фа̑рбало, фи̑но цр́но. [4] [5] [6] [7] Избиште Лаћарак Лединци Бољевци Суботица Мартонош Пачир Кула Нови Сад Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид Итебеј Арадац Велики Гај Фаркаждин Вршац Баранда Банатска Паланка Омољица Деска Сенпетер [1]
  4. О̀бично се у лу̏ковини фа̑рбало, о̏нда у млечи́ки. Стари Сланкамен [1]
  5. На Вѐлики пе́так смо по̀стили, фа̀рбали ја́ја. Нови Сад [1]
  6. Првог дана деца се „туцају” „фарбаним јајима”. [8] Остојићево [1]
  7. И о̏нда се то̑ на̀кити па́нтљика̄ма, пѐрјаница̄ма (од а̀ртије зла́тне фа̑рбане). [4] [9] Кумане Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић [1]
  8. Понедељником, ондак се није ватало, ондак смо вршке фарбали са плаветним каменом. Мол [1]
  9. Све док је ладна вода, можемо да држимо и четрнаест дана да не фарбамо вршке... али сушити обавезно. Стари Сланкамен [1]
  10. Имали смо вршке, теровали смо црним, у теру, а беле вршке смо мећали плави камен па смо и[х] фарбали сваки осам дана да не би трунуле. [10] Бачка Паланка [1]
  11. Не сме да се фарба унутра [у чамцу] катран, само споља. [10] Падеј [1]


Изведене речи:

  1. фа̑рбање [1]
  2. фа̑рбан [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 108.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 165, 262, 452.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  8. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
  10. 10,0 10,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене уреди