цигуран

Прилог

уреди

Прилог

уреди

цигуран, прил.

Облици:

  1. -рно, -рна [1]
  2. ци̏гуран [1]

Значења:

  1. Који није изложен опасности, добро заштићен, обезбеђен. [1]
  2. Који заслужује пуно поверење, одан, поуздан; на кога се може ослонити. [1]
  3. Који чврсто верује у нешто, уверен, убеђен. [1]
  4. С највећим поуздањем. [2] Сомбор Мокрин Сакуле[1]

Примери:

  1. Ма́ни њѐга, ни́је ми о̑н баш ци̏гуран, а то̑ су но̑вци, ни́је за ша́лу. Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  2. Да л си ти цигуран да је он узо? Јасеново [1]
  3. И та̀ко, зи̑ми во́залӣ се, о̏зноја̄ни, на̀зе̄бо се, би̏о ци̏гӯрно на̏пӣт, и нѐ знам је л жи́вио две̑ нѐдеље. [3] [2] Ђала Госпођинци Каћ Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Кумане Житиште Елемир Фаркаждин Чента Сефкерин Иванда [1]
  4. Ла̏је њѐгова ке́ра — реко ци̏гӯрно с[и] ти̑ ту̑. Мартонош [1]
  5. Пази, цигурно да дођеш. [2] Јасеново Итебеј Житиште Бока [1]
  6. Ра́дили смо це̑ли да̑н да̀нас, а Нѝкола је ма̑ли та̏мо, па си̏гӯрно ће о̀тӣћи. Ђала [1]
  7. Ни́је зна̏о си̏гӯрно да и̏ма Ср̏пкиња о́вдје. [2] [4] Помаз Дероње Кикинда Итебеј Арадац [1]
  8. У бо́лницу је однѐшен у Зрѐњанин — та̏мо су га си̏гӯрно стре́љали. Меленци [1]


Синоними:

  1. субито [1]


Изрази:

  1. Сигуран ко врбов клин ("несигуран, непоуздан"). Сомбор Нови Сад Ново Милошево [1]
  2. ци̏гуран ко вр́бов кли̏н ("исто"). Вршац Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 405. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 149.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 144.

Напомене

уреди