ча̑ст

ча̑ст (српски, lat. [[čȃs[t] {1}]]) уреди

Именица уреди

ча̑ст, ж

Облици:

  1. ча̑сти, част [1]
  2. ча̑ст Суботица Мол Турија Госпођинци Ново Милошево [2] [1]
  3. ча̑ст [1]
  4. а., б. [1]
  5. ча̑ст [1]

Значења:

  1. Скуп морално-етичких начела, морална исправност, поштење. [1]
  2. Признање, поштовање у друштву, репутација, углед; уважење. [1]
  3. Послужење, чашћење, гозба. [1]
  4. Други дан свадбе. [1]
  5. Исто. [1]
  6. Први дан свадбе. [1]

Примери:

  1. Јѐдна од ѝљаде ак др̀жи му̑жу ча̑с. [3] [4] Итебеј Бока Неузина Фаркаждин [1]
  2. Ја̑о, што је то̑ би̏о опѐра̄тор, сва̏ка му ча̑с. Бачинци [1]
  3. Е̏, о̏ндак, кад та̏мо га о̀тпратимо, о̏ндак та̏мо ма̏ло до̏бијемо не̏ке ча̑сти. Бешка [1]
  4. Ако је та̏ њѐгова, то̏г до́тичног га̏зде, до̀бро маши́на зара́дила то̏г ри̑са, о̏ндак та̏ј до́тични га̏зда те̑ вр́шалице на̀мести као неки ба̀нке̄т, као неку ча̑ст, про̏славу. [5] Томашевац Суботица Ново Милошево [1]
  5. После „обручавања", „испитка" у цркви или код бележника враћали су се девојачкој кући на ручак, „част", након чега су младожењу испраћали до пола пута. [6] [1]
  6. У Ченти други дан свадбе називају „кумовска част". [6] Чента [1]
  7. Кума на свадбу доноси и „част", „краваљ" (купљени поклон за младенце), колач (данас торту). [6] [1]
  8. У неким селима другог дана свадбе држе „деверску част"  ; в. ‘трећи дан свадбе’ [СЛЕИ]. [6] [1]


Синоними:

  1. [[чес[т]]] [1]
  2. чазба [1]
  3. дар [1]


Изрази:

  1. Даватича̑ст ("частити"). Калуђерово [1]
  2. На̀ча̄ст му ("онај ко лаже себи чини срамоту и штету"). Ново Милошево [1]
  3. исподчасти ("недостојно је, неприлично је"). Нови Бечеј Итебеј Житиште Фаркаждин [1]

Именица уреди

ча̑ст, ж

Облици:

  1. ча̑сти, [[част {2}]] [1]

Значења:

  1. Део, комад. [1]

Изрази:

  1. На ра́внеча̑сти ("на једнаке делове"). Сомбор Нови Сад [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 106, 157.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84, 335, 361.
  5. Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 163.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 137. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене уреди