чо̏по̄р

Српски

чо̏по̄р (српски, lat. čȍpōr)

Облици:

  1. чо̏пор [1]

Примери:

  1. О̏де у̏ Сре̄м, на̀шо та̏мо бо̀гату, и̏ма сто̑ ла̑наца зѐмље, са̀ла̄ш, једѝница, не̑ма дѐце, и̏ма чо̏по̄р ова́ца, и̏ма све̏. [2] [3] [4] Ђала Сремска Митровица Змајево Госпођинци Шајкаш Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Зрењанин [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 95, 101.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110.

Напомене