шиљѐже
шиљѐже
Именица
уредишиљѐже, с
Облици:
Примери:
- У ма̏ју о̏нда се стри̑жеду о̑вце и ла̀њски ја̏га̄њци, ши̏ље̄жи. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Кумане Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Ердевик Мартинци Сусек Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Буковац Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Батајница Нови Сланкамен Сурчин Белегиш Суботица Пачир Стапар Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Футог Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Ново Милошево Итебеј Меленци Тараш Орловат Добрица Иланџа Опово Ченеј Иванда [1]
- Да̏ћу ја тѐби то̑ мо̀је ја̏гње, шиљѐже је већ, а ти̏ мѐни да̏ј једно же̏нско ја̏гње. Бачко Петрово Село [1]
- За̀клали смо шиљѐже за свеча́ре. Нови Сад [1]
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 165.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 126.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.