шта̑п

шта̑п (српски, lat. štȃp) уреди

Именица уреди

шта̑п, м

Категорије: риб.риб.


Облици:

  1. шта́па, штап [1]
  2. штап [1]

Значења:

  1. Дужи комад дрвета, одсечен од дебље или тање гране. [1]
  2. Штап на задњем, ужем делу вршке односно бубња. [1]
  3. Штап помоћу кога је учвршћено крило вршке односно бубња. [1]
  4. Палица којом пастир усмерава кретање стоке. Ново Милошево[1]
  5. Исто. Меленци[1]
  6. Део разбоја за затезање стражњег вратила. [1]
  7. Стабло сунцокрета. [1]
  8. Импровизована алатка којом се убија риба у току мреста. [1]

Примери:

  1. Ме̏ће пѐшкӣр на та̏ј шта̑п. Лаћарак [1]
  2. Ту̑ко са шта̄по̏вима. [2] [3] [4] [5] [6] Крушчица Моровић Кленак Дероње Госпођинци Нови Кнежевац Остојићево Ново Милошево Итебеј Међа Арадац Чента Вршац Сефкерин [1]
  3. Шта́пове твр́де од гору́на пра̏вимо тако̏ о[д] три̏ фрта́ља ме̏тера. Јасеново [1]
  4. Сад то по немачки, то се зове флигљштеке, а по нашем би се звало крилин штап, а оно је главни штап. [6] Моровић [1]
  5. Онда на један крај, гди је крило, има један штап — крилни штап. [6] Нови Сад [1]
  6. Окретањем предњег вратила одмота колико је потребно основу са задњег вратила и опет убаци штап у једну од рупа на задњем вратилу. Јасеново [1]
  7. Мо́рали смо шта́пове од су̀нцукрета се̏ћи. Нови Сад [1]
  8. И ти̑ шта́пови су се ло̀жили у про̀сту пе̑ћ. [7] Ковиљ Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Тител Ковин [1]
  9. За шта̑п се о̀бично у̀зима јасѐнова си̏рова шти̏ца, ду̏гачка око чѐтир ме̑тра, дебљѝне чо̀вечијег ру̏кохва̄та да мо̏же да се до̀бро о̀пстисне и да не кли́зи из ру́ку. [8] Ковиљ [1]


Синоними:

  1. мотка [1]


Изрази:

  1. Дотерати до слепачкогштапа ("постати сиромашан"). Сомбор [1]
  2. исход нечега може бити повољан и неповољан’ Јасеново [1]
  3. ˜ има два краја [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14, 25, 26.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 97, 136.
  5. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 161.
  6. 6,0 6,1 6,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене уреди