Викиречник

штуцер

штуцер

штуцер (српски, lat. štucer)

уреди

Именица

уреди

штуцер, м

Категорије: прен.


Значења:

  1. Коњ који непрестано штуца. [1] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Батајница Нови Сланкамен Сурчин Белегиш Госпођинци Товаришево Футог Итебеј Опово[2]
  2. Коњ који гризе јасле пошто се наједе. Нови Сад[2]
  3. Кицош, ирош, гиздавац; мангуп. Нови Сад[2]

Синоними:

  1. штуцавац [2]


Референце

уреди
  1. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=штуцер&oldid=417308”