шу̑љ
шу̑љ
шу̑љ (српски, lat. šȗlj) уреди
Именица уреди
шу̑љ, м
Категорије: мед.зоол.
Облици:
Значења:
- Чворић, израслина, испупчење на кожи или слузокожи. [1]
- Чворићи на излазном делу дебелог црева, настали проширењем вена на том делу, хемороиди. [1]
- Врста смуђа Lucioperca sandra. [1]
Примери:
- У̀ме шу̑љ да ѝза̄ђе и ту̑, по̀д оком. [2] [3] [4] Госпођинци Ново Милошево Башаид Итебеј [1]
- Лечења шуљева бербери су највише обављали помоћу пијавица. Било где да су се појавили шуљеви, бербер стави једну пијавицу у цев па је прислони на сам шуљ и држи док се пијавица не ухвати. Тако их стави онолико колико има шуљева и оне испију из шуљева сву нечисту крв, те шуљ на тај начин прође. [5] Кикинда [1]
- Ла̏кше је подно̀сити жу́љове, нег шу́љове. Ново Милошево Турија [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 16.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 56, 126, 241.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 80.