ђа̏во
ђа̏во
Именица
уредиђа̏во, м
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Хемијско средство којим су преварене жене мазале одело својих мужева како би смрдели љубавницама. Јасеново[1]
- Жи в ахна, несташна особа, шаљивџија. [1]
- Предмет чије је име непознато или говорник имена не може да се сети. [1]
- Особа која се због с вог занимања, своје специјалности ми стификује (нпр. апотекар, лекар, руководилац). [1]
- Учесник у игри анђео си — ђаво си. [1]
Примери:
- Ђа̏во би́ла о[д] дево̑јке. Јасеново Ново Милошево Орловат [1]
- А ми̏ смо би́ли мо̑мци, па ђа̏воли, на си̏лу о̏ће да је ју̑риш, да је ува̏тиш. [1]
- Али ста̑н ди је са̏д о̀на̄[ј] ђа̏во, ми̏слим о̀на̄ј ди је би̏јо лѐка̄р пре̑, то̑ је би́ла у̀читељска ку̏ћа. Суботица Нови Сад [1]
- Јеси зна̏о о̀во̄г Јеле́нка, би̏јо је не̏ки ђа̏во ви̏ши у Се́руму. Суботица [1]
- Прво се одаберу двоје који ће извршити избор анђела и ђавола. У исто време [играчи] певају: „Анђо си, ђаво си, пљуни доле, гледај горе!”. [2] [1]
- Ђа̏во те бо̀ле гла́ва. Мокрин Нови Кнежевац [1]
Синоними:
- враг [3] [4] Пачир Равно Село Ђурђево Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Меленци Орловат Фаркаждин Сефкерин Избиште [1]
- враг, гиксер [1]
Изрази:
- кињити кога ко Богђавола Црвена Црква [1]
- ˜ од жене ("способна, одлучна, истрајна женска особа"). Ново Милошево [1]
- Дати душу ђаволу ("учинити велики грех"; "Ако се неко намерно убије, сахрањује се на крају гробља и црквена звона му не звоне, јер је „дао душу ђаволу”"). Остојићево Ново Милошево [1]
- ˜ нѐ спа̄ва ("зло стално вреба"). Ново Милошево [1]
- ни́је ˜ нег је вра̑г ("сасвим је исто, свеједно"). Сомбор Вршац [1]
- ˜ од чове̏ка ("враголан"). Вршац [1]
- бежати од радње ко ˜ од крста ("упорно избегавати посао, бити лењ"; "Бега од радње ко ђаво од крста"). Јасеново [1]
- ни да га је ˜ у кози правио ("бити велики шаљивџија, спадало"; "Обично би бануо у друштво и одмах себе наметнуо: „Коме мајку? Какве три банке? Чија је жена непоштена?” Искусни сељаци имали су о њему оцену: „Ни да га је ђаво у кози прави"). Платичево [1]
- ко̏ји ти јеђаво? ("шта ти је?"). Ђурђево [1]
- дођеђаво по своје ("зло и неправда увек се врате ономе ко их је починио"). Ново Милошево [1]
- ˜ те одно Нови Кнежевац Ново Милошево Јасеново [1]
- испод/иза мире сто/три ђавола вире ("само наизглед бити добар и миран"; "Многим девојкама се није допадало, јер се обично говори: „Иза мире три ђавола вире”"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Јасеново [1]
- триђавола испод мире вире ("наизглед миран, а у ствари враголаст"). [1]
- Бегати ("упорно избегавати, клонити се нечега"; "Бе̑га ко ђа̏во од кр́ста"). Ново Милошево Ковиљ Нови Бечеј Кумане Меленци Јасеново [1]
- ˜ и̏ по ("веома скупо"; "А са̏д мо̑ра да ѝде̄ш да ку̑пиш се̏ме, а се̏ме ску́по, па ако тре̏ба да га прѐсе̄ваш, о̏ндак по̏сле ђа̏во и̏ по"). Томашевац [1]
- ССБан 30] [1]
- до̏ђавола Ђурђево Нови Кнежевац Мокрин [1]
- ђаво бије жену ("време када истовремено пада киша и сија сунце"). Јасеново [1]
- тражитиђавола сас свећом [1]
- седети ко ˜ на џомби ("седети врло неудобно"; "Седи ко ђаво на џомби"). [1]
- ушођаво у тебе, дабогда! Јасеново [1]
- цр̑н ко ˜ Кикинда Сенпетер [1]
- поред а̑нђела во̏лем иђа̏вола ("поред сина (или кћери) волим и снаху (или зета)"). Ново Милошево [1]
- ˜ га зна̏о ("не зна се, није (ми) познато"). Ђурђево Нови Кнежевац [1]
- весѐлити се ко ˜ на пара̀стосу ("веселити се непримерено ситуацији"). Футог [1]
- возити кога ко ˜ по џомбама ("возити врло неудобно, уз труцкање"; "Возиш ме ко ђаво по џомбама"). Црвена Црква [1]
- игра ˜ с њим ("бити на искушењу"). [1]
- свесно тражити невољу, кавгу и сл.’ Сенпетер [1]
- ˜га је узео под својe ("постати лош, рђав човек"). Ново Милошево [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 90.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 276.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18.