ђа̏во

ђа̏во (српски, lat. đȁvo) уреди

Именица уреди

ђа̏во, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. ђаво, -ла [1]
  2. ђаво [1]
  3. исказа, ђаво, експресивно, негирање [1]

Значења:

  1. Хемијско средство којим су преварене жене мазале одело својих мужева како би смрдели љубавницама. Јасеново[1]
  2. Жи в ахна, несташна особа, шаљивџија. [1]
  3. Предмет чије је име непознато или говорник имена не може да се сети. [1]
  4. Особа која се због с вог занимања, своје специјалности ми стификује (нпр. апотекар, лекар, руководилац). [1]
  5. Учесник у игри анђео си — ђаво си. [1]

Примери:

  1. Ђа̏во би́ла о[д] дево̑јке. Јасеново Ново Милошево Орловат [1]
  2. А ми̏ смо би́ли мо̑мци, па ђа̏воли, на си̏лу о̏ће да је ју̑риш, да је ува̏тиш. [1]
  3. Али ста̑н ди је са̏д о̀на̄[ј] ђа̏во, ми̏слим о̀на̄ј ди је би̏јо лѐка̄р пре̑, то̑ је би́ла у̀читељска ку̏ћа. Суботица Нови Сад [1]
  4. Јеси зна̏о о̀во̄г Јеле́нка, би̏јо је не̏ки ђа̏во ви̏ши у Се́руму. Суботица [1]
  5. Прво се одаберу двоје који ће извршити избор анђела и ђавола. У исто време [играчи] певају: „Анђо си, ђаво си, пљуни доле, гледај горе!”. [2] [1]
  6. Ђа̏во те бо̀ле гла́ва. Мокрин Нови Кнежевац [1]


Изрази:

  1. кињити кога ко Богђавола Црвена Црква [1]
  2. ˜ од жене  ("способна, одлучна, истрајна женска особа"). Ново Милошево [1]
  3. Дати душу ђаволу ("учинити велики грех"; "Ако се неко намерно убије, сахрањује се на крају гробља и црквена звона му не звоне, јер је „дао душу ђаволу”"). Остојићево Ново Милошево [1]
  4. ˜ нѐ спа̄ва ("зло стално вреба"). Ново Милошево [1]
  5. ни́је ˜ нег је вра̑г ("сасвим је исто, свеједно"). Сомбор Вршац [1]
  6. ˜ од чове̏ка ("враголан"). Вршац [1]
  7. бежати од радње ко ˜ од крста ("упорно избегавати посао, бити лењ"; "Бега од радње ко ђаво од крста"). Јасеново [1]
  8. ни да га је ˜ у кози правио ("бити велики шаљивџија, спадало"; "Обично би бануо у друштво и одмах себе наметнуо: „Коме мајку? Какве три банке? Чија је жена непоштена?” Искусни сељаци имали су о њему оцену: „Ни да га је ђаво у кози прави"). Платичево [1]
  9. ко̏ји ти јеђаво? ("шта ти је?"). Ђурђево [1]
  10. дођеђаво по своје ("зло и неправда увек се врате ономе ко их је починио"). Ново Милошево [1]
  11. ˜ те одно Нови Кнежевац Ново Милошево Јасеново [1]
  12. испод/иза мире сто/три ђавола вире ("само наизглед бити добар и миран"; "Многим девојкама се није допадало, јер се обично говори: „Иза мире три ђавола вире”"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Јасеново [1]
  13. триђавола испод мире вире ("наизглед миран, а у ствари враголаст"). [1]
  14. Бегати ("упорно избегавати, клонити се нечега"; "Бе̑га ко ђа̏во од кр́ста"). Ново Милошево Ковиљ Нови Бечеј Кумане Меленци Јасеново [1]
  15. ˜ и̏ по ("веома скупо"; "А са̏д мо̑ра да ѝде̄ш да ку̑пиш се̏ме, а се̏ме ску́по, па ако тре̏ба да га прѐсе̄ваш, о̏ндак по̏сле ђа̏во и̏ по"). Томашевац [1]
  16. ССБан 30] [1]
  17. до̏ђавола Ђурђево Нови Кнежевац Мокрин [1]
  18. ђаво бије жену ("време када истовремено пада киша и сија сунце"). Јасеново [1]
  19. тражитиђавола сас свећом [1]
  20. седети ко ˜ на џомби ("седети врло неудобно"; "Седи ко ђаво на џомби"). [1]
  21. ушођаво у тебе, дабогда! Јасеново [1]
  22. цр̑н ко ˜ Кикинда Сенпетер [1]
  23. поред а̑нђела во̏лем иђа̏вола ("поред сина (или кћери) волим и снаху (или зета)"). Ново Милошево [1]
  24. ˜ га зна̏о ("не зна се, није (ми) познато"). Ђурђево Нови Кнежевац [1]
  25. весѐлити се ко ˜ на пара̀стосу ("веселити се непримерено ситуацији"). Футог [1]
  26. возити кога ко ˜ по џомбама ("возити врло неудобно, уз труцкање"; "Возиш ме ко ђаво по џомбама"). Црвена Црква [1]
  27. игра ˜ с њим ("бити на искушењу"). [1]
  28. свесно тражити невољу, кавгу и сл.’ Сенпетер [1]
  29. ˜га је узео под својe ("постати лош, рђав човек"). Ново Милошево [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 90.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 276.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18.

Напомене уреди