А сам оџак, угашен, напукне, и цигла с његова венца се одвали, па, лупајући црепове за собом и гулећи чуваркућу с њих, смандрља се низ стреју, у баштицу, међ зумбул и ђурђицу, спљескавајући им цветове. СтапарПачир[1]
↑ 1,01,1Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
