ја̏ма
ја̏ма
Именица
уредија̏ма, ж
Категорије: об.
Облици:
Значења:
- Природна или направљена рупа, удубљење у земљи. [1]
- Удубљење у коме се скрива риба. [1]
- Шупљина, отвор, рупа на разним предметима уопште. [1]
- Подземно ископано скровиште, спремиште. [1]
- Велика јама, ископана у земљи, у коју се смештају житарице. [1]
- Исто. [1]
Примери:
- Во̀да са́ма то̑ њо̑ј прова́лла и и̏скопа̄ла њо̑ј ту̑ ја̏му. Госпођинци [1]
- Пу̏шћаду по ја̏мама те̏ ма́мке, та̀ко да тру̏ју те̏ р̀чкове. [2] [3] [4] [5] [6] Томашевац Суботица Ђурђево Каћ Ђала Мокрин Ново Милошево Итебеј Житиште Јаша Томић Фаркаждин Иланџа [1]
- И̏скопо је ру̏пу, ја̏му да га са̀ра̄не. Војка [1]
- Кеца тера из јама рибу. Има јаме, укртожи се риба насред канала. Бачко Градиште [1]
- Сом побегне у јаму, он има јаму. [7] Ђурђево [1]
- И о̏нда то̑ када на̀сӯчемо ту̏ це̑в, о̏нда ме̏темо у о̀ву ја̏му и у о̀ву, и о̏нда тка̑мо. Дероње [1]
- То̑ су ја̏ме би́ле ко̏па̄но дубо̀ко, јел и̏ма ту̑ — е̏во, ево ту̑ му са̏д ку̏ћа се̑да. Ђала [1]
- Првобитна спремишта за жито биле су житне јаме. [8] Сремска Митровица [1]
- Нѐко је и̏мо и жѝтну ја̏му за жи̏то. [9] Банатско Аранђелово [1]
- Ту̑ је би́ла жѝтна ја̏ма се зва́ла. Ђала [1]
- Зо̑б су др̏жали на̀ улици, и̏скопана ја̏ма, ѝспа̄љена и ту̑ је др̏жа̄на зо̑б — зо̀бна ја̏ма. [9] Сивац [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
- ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 230.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 56.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 52, 54, 70.
- ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).