ју̏

ју̏ (српски, lat. ) уреди

Узвик уреди

ју̏, узв.

Категорије: узв.


Значења:

  1. У чуђењу, изненађењу. [1]
  2. У стрепњи, забринутости, узнемирењу. [1]
  3. У љутњи, негодовању; при неслагању. [1]
  4. У радости, раздраганости, одушевљењу. [1]

Примери:

  1. Ју̏, Ста̑нка, па јеси ти̑ то̏?!. Визић [1]
  2. Ју̏, ви̏ди, мо̏лӣ се Бо̏гу. Бачинци Суботица Бачко Петрово Село Нови Сад [1]# Ју̏, ју̏, дѐтету већ два̏-три̏ ме̏сеца, још ни́сам сти̏гла по̀во̄јницу. Бешка [1]
  3. Ју̏, ће да ме ува̏ти ви̏ор, праши̏на, однесе̏ ти све̏ вра̏гу. Избиште [1]# Ју̏, то̏ је би́ло срамо̀та. Нови Сад Бешка Обзир [1]# Ју̏, што је би́ла ле́па бо́ја. Добринци [1]
  4. Ју̏, жѐне, гле̏дајте о̀ву дѐво̄јку ка̏ко је ле́па. Кула Бечеј Дероње [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди