ћу́ла
ћу́ла
ћу́ла (српски, lat. ćúla) уреди
Именица уреди
ћу́ла, ж
Значења:
- Штап са чворноватим задебљањем на врху. [1]
- Штап коју носи чауш, учесник у свадби. [1]
- Мали дрвени трупац по којем се удара у игри ћуле. Ковиљ[1]
- Врста пастирске и дечије игре у којој се штапом удара по малом дрвеном трупцу. [1]
- Врста обредног хлеба. [1]
Примери:
- О̀на ме у̀дарила ћу́лом по̀ ле̄ђи да јо̏ш ми̏слим да ће би̏т ра̏к. Дероње Лаћарак Черевић Сомбор Нови Сад [1]
- Чо̀бани су ѝмали ку̏ку, а свиња́ри ћу́лу. [2] Јарак Јамена Моровић Гибарац Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Вогањ Лежимир Свилош Черевић Мали Радинци Нерадин Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Крчедин Бегеч Футог [1]
- То̑ је ћу̏шка др̏вена, са шта́повима, ћу́лама, и с о̀тим ћу́лама ћу̏шку у̀дараш. [3] Лаћарак Чуруг Госпођинци Жабаљ Ковиљ [1]
- Кад се по̏чне да се и̏гра ћу́ла, о̏ндак се пр̑во дого̀воримо до ко̀лко ће да и̏грамо, јебо то̑ мо̑ра да зна́мо кад сва̏ки ко уба̑ци у ру̏пу до̏би јѐдан по̀е̄н. [3] Бока Чуруг Госпођинци Жабаљ Ковиљ Јаша Томић [1]
- Ту̑ смо се ѝграли пѝлцике и ћу́ле. Војка [1]
- То̑ је би́ло од хле̏ба те̑сто, па смо пра̏вили цу́це, ћу́ле, вѐнчиће не̏ке. Лаћарак [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.