џа̑к
џа̑к
Именица
уредиџа̑к, м
Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Врста веће кесе (обично од кудеље, платна и сл.) за држање жита, брашна, соли и других сипких материјала, ситнијих предмета и сл. [1]
- Џак од јуте. [1]
- Врећа у коју стане 60 кг тререта. Сомбор Ново Милошево[1]
- Количина нечега која може да стане у такву кесу. [1]
- Женска хаљина равнога кроја (обично за труднице). Орловат[1]
Примери:
- Нау̀чила сам да ра̑дим му̏шке по̀слове, па сам ву́кла бо̀гами и џа́кове и све̏ сам ра́дила ко да и̏мам чо̀века у̀ кућу. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Бока Бачинци Сусек Свилош Сремска Митровица Черевић Павловци Бешка Батајница Суботица Мартонош Сомбор Сивац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ченеј Мошорин Каћ Нови Сад Ковиљ Тител Ђала Падеј Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Шурјан Зрењанин Неузина Томашевац Орловат Фаркаждин Избиште Ковин Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
- О̏нда до̑ђе ма̀шина, па вр́ше, о̏нда те̑ џа́кове но̏сиш на̀ таван. Товаришево [1]
- Ста̏ја̄ли џа́кови на̀ тавану па и[х] мѝшеви ѝзгризли. Лаћарак [1]
- Подови су остали „земљани” и они су недељно једном помазивани жутом глином, а касније кречом, да би се преко њега, у прво време, разастирали опарани и опрани комесни џакови ( — С РС). [10] [1]
- О́ни у̏змеду један џа̑к пе̑рја, ја́стук, и̏таду на мла̑ду и на мо́мка. [2] [3] Јасеново Бачинци Сусек Свилош Сремска Митровица Мокрин Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Избиште [1]
- Е̏, са̏д, ако не̑мамо џа̑к шѐћера у̀ кућу, о̏нда не̑мамо шѐћера, о̏нда ку̏ка̄мо шта̏ ћемо без шѐћера. Арадац [1]
- О̏нда на̀сӯши по пу̏н џа̑к су̑ве ри̏бе. Бегеч [1]
- Шта̏ је мѐне џа̑к кромпи́ра ка[д] тре̏ба да на̀ра̄ним се̏дам у́ста. Неузина [1]
- Ондак ми то [рашу] састављамо, натраг алов, ди је џак. [11] Бачко Градиште [1]
- Кад се алов извлачи штогод рибе се увати на крилу, ту док се извлачи — то се све уватило на лиш, а оно што се уватило натраг у џак, ми зовемо џак. [11] Чента [1]
- Онда риба она кад удари у ту мрежу [на рундорну], деси се то — направи један џак. [11] Мол [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84, 100, 352. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 116. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 127, 136.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57, 58.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 152.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 328.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 55.
- ↑ 11,0 11,1 11,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.