أَنْفٌ
أَنْفٌ (арапски)
неодређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
آنافٌ | أَنْفانِ | أَنْفٌ | Номинатив |
آنافٍ | أَنْفَيْنِ | أَنْفٍ | Генитив |
آنافاً | أَنْفَيْنِ | أَنْفاً | Акузатив |
одређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
الآنافُ | الأَنْفانِ | لأَنْفُ | Номинатив |
الآنافِ | الأَفَيْنِ | الأَنْفِ | Генитив |
الآنافَ | الأَفَيْنِ | الأَنْفَ | Акузатив |
Изговор:
Значења:
- нос
- избочина
- кљун
- охолост
Порекло:
- Изведено из арапског глагола أَنَفَ ('anafa) ударити по носу.
Примери:
- .كانَ أَنْفُهُ كَبِيرًا جِدًا
- Његов нос је био јако велик.
Изреке и пословице:
- .ِالإِنْسَان لا يَرَى أَبْعَد مِن أَنْفِه
- Човек не види даље од свог носа.
Асоцијације:
- حاسة الشم - чуло мириса
Изведене речи:
- أُنَافِيٌّ - великог носа, носат
- أَنْفِيٌّ - носни, назални
- أَنُوفٌ - горд, уображен, умишљен
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
|
|