بَذَلَ

Корен: ب ذ ل*

Врапцу се пружа комад хлеба.

Изговор:

DIN: baḏala  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. дати
2. пружити
3. потрошити
4. жртвовати
5. употребљавати
6. похабати
7. злостављати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
дати	يَبْذَلُ	بَذَلَ	1.
/	/	/	2.
обилно дати	يُباذِلُ	باذَلَ	3.
/	/	/	4.
бити расипан, дарежљив	يَتَبَذَّلُ	تَبَذَّلَ	5.
/	/	/	9.
/	/	/	9.
свакодневно носити	يَبْتَذِلُ	إِبْتَذَلَ	8.
/	/	/	9.
замолити да му дарује	يَسْتَبْذِلُ	إِسْتَبْذَلَ	10.

Примери:

.بَذَلَ وَقْتَ فَراغِهِ وَ ساعَدَها في الدِّراسَةِ

Жртвовао је своје слободно време и помогао јој у учењу.

Синоними:

• مَنَحَ - дати
• أَعْطَى - дати
• عَرَضَ - пружити
• أَنْفَقَ - потрошити
• ضَحَّى - жртвовати
• إِسْتَخْدَمَ - употребљавати
• أَبْلَى - похабати

Супротне речи:

• أَخَذَ -узети
• طَرَحَ - одузети
• حَفِظَ - уштедети, сачувати

Изреке и пословице:

.الوَقْتُ أَغْلَى شَيْءٍ الَّذِي الشَّخْصُ يُمْكِنُ أَنْ يَبْذُلَ

Време је највреднија ствар коју човек може потрошити.

Асоцијације:

• نُقُودٌ - новац
• وَقْتٌ - време

Изведене речи:

• إِسْتِبْذَالٌ - изношеност,похабаност, отрованост, баналност, вулгарност
• بَاذِلٌ - дарежљив, дароватељ
• بَذَّالٌ - расипан
• بَذْلٌ - спољашњост, давање, жртвовање, трошење
• بَذْوَلٌ - дарежљив
• تَبَذُّلٌ - непристојност
• مُبْتَذَلٌ - похабан, изношен, отрцан, баналан
• مُتَبَذِّلٌ - обичан, прост, једноставан

Сродни чланци са Википедије:

[[:w:{ar:بذل|بَذَلَ]]

Преводи

Енглески: [1] expend ☞en Италијански: [1] spendere ☞it Немачки: [1] aufwenden ☞de Шпански: [1] gastar ☞es Француски: [1] dépenser ☞fr Фински: [1] kuluttaa ☞fi Грчки: [1] αναλώνω ☞el

Руски: [1] расходовать ☞ru Португалски: [1] despender ☞pt Македонски: [1] шириме ☞mk Српски: [1] потрошити ☞sr Мађарски: [1] költ ☞hu Бугарски: [1] изразходвам ☞bg Кинески: [1] 花费 ☞zh

Конјугација глагола بَذَلَ (baḏala) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاذِلٌ (bāḏilun) (bāḏilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْذُولٌ (mabḏūlun) (mabḏūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَذَلْتُ (baḏaltu) (baḏaltu)	بَذَلْتَ (baḏalta) (baḏalta)	بَذَلَ (baḏala)		بَذَلْتُمَا (baḏaltumā) (baḏaltumā)	بَذَلَا (baḏalā) (baḏalā)		بَذَلْنَا (baḏalnā) (baḏalnā)	بَذَلْتُمْ (baḏaltum) (baḏaltum)	بَذَلُوا (baḏalū) (baḏalū)
	f		بَذَلْتِ (baḏalti) (baḏalti)	بَذَلَتْ (baḏalat) (baḏalat)			بَذَلَتَا (baḏalatā) (baḏalatā)			بَذَلْتُنَّ (baḏaltunna) (baḏaltunna)	بَذَلْنَ (baḏalna) (baḏalna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْذُلُ (ʾabḏulu) (ʾabḏulu)	تَبْذُلُ (tabḏulu) (tabḏulu)	يَبْذُلُ (yabḏulu) (yabḏulu)		تَبْذُلَانِ (tabḏulāni) (tabḏulāni)	يَبْذُلَانِ (yabḏulāni) (yabḏulāni)		نَبْذُلُ (nabḏulu) (nabḏulu)	تَبْذُلُونَ (tabḏulūna) (tabḏulūna)	يَبْذُلُونَ (yabḏulūna) (yabḏulūna)
	f		تَبْذُلِينَ (tabḏulīna) (tabḏulīna)	تَبْذُلُ (tabḏulu) (tabḏulu)			تَبْذُلَانِ (tabḏulāni) (tabḏulāni)			تَبْذُلْنَ (tabḏulna) (tabḏulna)	يَبْذُلْنَ (yabḏulna) (yabḏulna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْذُلَ (ʾabḏula) (ʾabḏula)	تَبْذُلَ (tabḏula) (tabḏula)	يَبْذُلَ (yabḏula) (yabḏula)		تَبْذُلَا (tabḏulā) (tabḏulā)	يَبْذُلَا (yabḏulā) (yabḏulā)		نَبْذُلَ (nabḏula) (nabḏula)	تَبْذُلُوا (tabḏulū) (tabḏulū)	يَبْذُلُوا (yabḏulū) (yabḏulū)
	f		تَبْذُلِي (tabḏulī) (tabḏulī)	تَبْذُلَ (tabḏula) (tabḏula)			تَبْذُلَا (tabḏulā) (tabḏulā)			تَبْذُلْنَ (tabḏulna) (tabḏulna)	يَبْذُلْنَ (yabḏulna) (yabḏulna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْذُلْ (ʾabḏul) (ʾabḏul)	تَبْذُلْ (tabḏul) (tabḏul)	يَبْذُلْ (yabḏul) (yabḏul)		تَبْذُلَا (tabḏulā) (tabḏulā)	يَبْذُلَا (yabḏulā) (yabḏulā)		نَبْذُلْ (nabḏul) (nabḏul)	تَبْذُلُوا (tabḏulū) (tabḏulū)	يَبْذُلُوا (yabḏulū) (yabḏulū)
	f		تَبْذُلِي (tabḏulī) (tabḏulī)	تَبْذُلْ (tabḏul) (tabḏul)			تَبْذُلَا (tabḏulā) (tabḏulā)			تَبْذُلْنَ (tabḏulna) (tabḏulna)	يَبْذُلْنَ (yabḏulna) (yabḏulna)
императив الأمر	m		اُبْذُلْ (ubḏul) (ubḏul)			اُبْذُلَا (ubḏulā) (ubḏulā)				اُبْذُلُوا (ubḏulū) (ubḏulū)
	f		اُبْذُلِي (ubḏulī) (ubḏulī)							اُبْذُلْنَ (ubḏulna) (ubḏulna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُذِلْتُ (buḏiltu) (buḏiltu)	بُذِلْتَ (buḏilta) (buḏilta)	بُذِلَ (buḏila)		بُذِلْتُمَا (buḏiltumā) (buḏiltumā)	بُذِلَا (buḏilā) (buḏilā)		بُذِلْنَا (buḏilnā) (buḏilnā)	بُذِلْتُمْ (buḏiltum) (buḏiltum)	بُذِلُوا (buḏilū) (buḏilū)
	f		بُذِلْتِ (buḏilti) (buḏilti)	بُذِلَتْ (buḏilat) (buḏilat)			بُذِلَتَا (buḏilatā) (buḏilatā)			بُذِلْتُنَّ (buḏiltunna) (buḏiltunna)	بُذِلْنَ (buḏilna) (buḏilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْذَلُ (ʾubḏalu) (ʾubḏalu)	تُبْذَلُ (tubḏalu) (tubḏalu)	يُبْذَلُ (yubḏalu) (yubḏalu)		تُبْذَلَانِ (tubḏalāni) (tubḏalāni)	يُبْذَلَانِ (yubḏalāni) (yubḏalāni)		نُبْذَلُ (nubḏalu) (nubḏalu)	تُبْذَلُونَ (tubḏalūna) (tubḏalūna)	يُبْذَلُونَ (yubḏalūna) (yubḏalūna)
	f		تُبْذَلِينَ (tubḏalīna) (tubḏalīna)	تُبْذَلُ (tubḏalu) (tubḏalu)			تُبْذَلَانِ (tubḏalāni) (tubḏalāni)			تُبْذَلْنَ (tubḏalna) (tubḏalna)	يُبْذَلْنَ (yubḏalna) (yubḏalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْذَلَ (ʾubḏala) (ʾubḏala)	تُبْذَلَ (tubḏala) (tubḏala)	يُبْذَلَ (yubḏala) (yubḏala)		تُبْذَلَا (tubḏalā) (tubḏalā)	يُبْذَلَا (yubḏalā) (yubḏalā)		نُبْذَلَ (nubḏala) (nubḏala)	تُبْذَلُوا (tubḏalū) (tubḏalū)	يُبْذَلُوا (yubḏalū) (yubḏalū)
	f		تُبْذَلِي (tubḏalī) (tubḏalī)	تُبْذَلَ (tubḏala) (tubḏala)			تُبْذَلَا (tubḏalā) (tubḏalā)			تُبْذَلْنَ (tubḏalna) (tubḏalna)	يُبْذَلْنَ (yubḏalna) (yubḏalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْذَلْ (ʾubḏal) (ʾubḏal)	تُبْذَلْ (tubḏal) (tubḏal)	يُبْذَلْ (yubḏal) (yubḏal)		تُبْذَلَا (tubḏalā) (tubḏalā)	يُبْذَلَا (yubḏalā) (yubḏalā)		نُبْذَلْ (nubḏal) (nubḏal)	تُبْذَلُوا (tubḏalū) (tubḏalū)	يُبْذَلُوا (yubḏalū) (yubḏalū)
	f		تُبْذَلِي (tubḏalī) (tubḏalī)	تُبْذَلْ (tubḏal) (tubḏal)			تُبْذَلَا (tubḏalā) (tubḏalā)			تُبْذَلْنَ (tubḏalna) (tubḏalna)	يُبْذَلْنَ (yubḏalna) (yubḏalna)