حَصَدَ

Корен: ح ص د*

Жетва.

Изговор:

DIN: ḥaṣada  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. жети
2. пожњети
3. (по)косити
4. умрети

Примери:

.حَصَدَ مُحَمَّد قَمْحَهُ أمْسِ

Мухамед је синоћ пожњео своју пшеницу.

Синоними:

• حَشَّ - косити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
писати	يَحْصُدُ	حَصَدَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
бити зрело за жетву	يُحْصِدُ	أَحْصَدَ	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
пожети, покосити	يَحْتَصِدُ	إِحْتَصَدَ	8.
/	/	/	9.
приспети за жетву	يَسْتَحْصِدُ	إِسْتَحْصَدَ	10.

Супротне речи:

• زَرَعَ - сејати, садити
• بَذَرَ - посејати, расипати, разасути

Изреке и пословице:

.كما تَزْرَعُ تَحْصُدُ

Како сејеш тако жањеш. - народна изрека

Асоцијације:

• قَمْحٌ - пшеница
• شَعيرٌ - јечам
• حَشٌّ - косидба

Изведене речи:

• حَصْدٌ - жетва
• حَصَدٌ - принос жита, сува биљка
• حَصادٌ - жетва, доба жетве, род, плодови, жетвени принос, семење
• حاصِدٌ - жетелац, косач
• حاصِدَةٌ - жетелица, косачица
• حَصيدٌ - пожњевен, покошен, пожњевено жито, њива, поље, жетвени принос
• حاصودٌ - жетелац, косач
• حَصّاد - жетелац, косач
• حَصادَةٌ - време жетве
• حَصّادَةٌ - косилица, жетелица
• حَصّادَةٌ دَرّاسَةٌ - комбајн
• حَصيدَةٌ - пожњевено жито, жетва, жетвени принос, поље, њива, ниско класје
• مُحْصِدٌ - зрело жито, приспело за жетву
• مِحْصَدٌ - срп, коса
• مِحْصَدَةٌ - срп, коса, косилица
• مُسْتَحْصِدٌ - зрело за жетву, исправан, постојан, поуздан

Сродни чланци са Википедије:

حَصَدَ

Преводи

Енглески: [1] harvest ☞en Италијански: [1] raccogliere ☞it Немачки: [1] ernten ☞de Шпански: [1] cosechar ☞es Француски: [1] récolter ☞fr Фински: [1] korjata ☞fi Грчки: [1] θερίζω ☞el

Руски: [1] recolta ☞ru Португалски: [1] colher ☞pt Македонски: Српски: [1] жети ☞sr Мађарски: [1] arat ☞hu Бугарски: [1] жъна ☞bg Кинески: [1] 收穫 ☞zh

Конјугација глагола حَصَدَ (ḥaṣada) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاصِدٌ (ḥāṣidun) (ḥāṣidun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْصُودٌ (maḥṣūdun) (maḥṣūdun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَصَدْتُ (ḥaṣadtu) (ḥaṣadtu)	حَصَدْتَ (ḥaṣadta) (ḥaṣadta)	حَصَدَ (ḥaṣada)		حَصَدْتُمَا (ḥaṣadtumā) (ḥaṣadtumā)	حَصَدَا (ḥaṣadā) (ḥaṣadā)		حَصَدْنَا (ḥaṣadnā) (ḥaṣadnā)	حَصَدْتُمْ (ḥaṣadtum) (ḥaṣadtum)	حَصَدُوا (ḥaṣadū) (ḥaṣadū)
	f		حَصَدْتِ (ḥaṣadti) (ḥaṣadti)	حَصَدَتْ (ḥaṣadat) (ḥaṣadat)			حَصَدَتَا (ḥaṣadatā) (ḥaṣadatā)			حَصَدْتُنَّ (ḥaṣadtunna) (ḥaṣadtunna)	حَصَدْنَ (ḥaṣadna) (ḥaṣadna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْصُدُ (ʾaḥṣudu) (ʾaḥṣudu)	تَحْصُدُ (taḥṣudu) (taḥṣudu)	يَحْصُدُ (yaḥṣudu) (yaḥṣudu)		تَحْصُدَانِ (taḥṣudāni) (taḥṣudāni)	يَحْصُدَانِ (yaḥṣudāni) (yaḥṣudāni)		نَحْصُدُ (naḥṣudu) (naḥṣudu)	تَحْصُدُونَ (taḥṣudūna) (taḥṣudūna)	يَحْصُدُونَ (yaḥṣudūna) (yaḥṣudūna)
	f		تَحْصُدِينَ (taḥṣudīna) (taḥṣudīna)	تَحْصُدُ (taḥṣudu) (taḥṣudu)			تَحْصُدَانِ (taḥṣudāni) (taḥṣudāni)			تَحْصُدْنَ (taḥṣudna) (taḥṣudna)	يَحْصُدْنَ (yaḥṣudna) (yaḥṣudna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْصُدَ (ʾaḥṣuda) (ʾaḥṣuda)	تَحْصُدَ (taḥṣuda) (taḥṣuda)	يَحْصُدَ (yaḥṣuda) (yaḥṣuda)		تَحْصُدَا (taḥṣudā) (taḥṣudā)	يَحْصُدَا (yaḥṣudā) (yaḥṣudā)		نَحْصُدَ (naḥṣuda) (naḥṣuda)	تَحْصُدُوا (taḥṣudū) (taḥṣudū)	يَحْصُدُوا (yaḥṣudū) (yaḥṣudū)
	f		تَحْصُدِي (taḥṣudī) (taḥṣudī)	تَحْصُدَ (taḥṣuda) (taḥṣuda)			تَحْصُدَا (taḥṣudā) (taḥṣudā)			تَحْصُدْنَ (taḥṣudna) (taḥṣudna)	يَحْصُدْنَ (yaḥṣudna) (yaḥṣudna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْصُدْ (ʾaḥṣud) (ʾaḥṣud)	تَحْصُدْ (taḥṣud) (taḥṣud)	يَحْصُدْ (yaḥṣud) (yaḥṣud)		تَحْصُدَا (taḥṣudā) (taḥṣudā)	يَحْصُدَا (yaḥṣudā) (yaḥṣudā)		نَحْصُدْ (naḥṣud) (naḥṣud)	تَحْصُدُوا (taḥṣudū) (taḥṣudū)	يَحْصُدُوا (yaḥṣudū) (yaḥṣudū)
	f		تَحْصُدِي (taḥṣudī) (taḥṣudī)	تَحْصُدْ (taḥṣud) (taḥṣud)			تَحْصُدَا (taḥṣudā) (taḥṣudā)			تَحْصُدْنَ (taḥṣudna) (taḥṣudna)	يَحْصُدْنَ (yaḥṣudna) (yaḥṣudna)
императив الأمر	m		اُحْصُدْ (uḥṣud) (uḥṣud)			اُحْصُدَا (uḥṣudā) (uḥṣudā)				اُحْصُدُوا (uḥṣudū) (uḥṣudū)
	f		اُحْصُدِي (uḥṣudī) (uḥṣudī)							اُحْصُدْنَ (uḥṣudna) (uḥṣudna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُصِدْتُ (ḥuṣidtu) (ḥuṣidtu)	حُصِدْتَ (ḥuṣidta) (ḥuṣidta)	حُصِدَ (ḥuṣida)		حُصِدْتُمَا (ḥuṣidtumā) (ḥuṣidtumā)	حُصِدَا (ḥuṣidā) (ḥuṣidā)		حُصِدْنَا (ḥuṣidnā) (ḥuṣidnā)	حُصِدْتُمْ (ḥuṣidtum) (ḥuṣidtum)	حُصِدُوا (ḥuṣidū) (ḥuṣidū)
	f		حُصِدْتِ (ḥuṣidti) (ḥuṣidti)	حُصِدَتْ (ḥuṣidat) (ḥuṣidat)			حُصِدَتَا (ḥuṣidatā) (ḥuṣidatā)			حُصِدْتُنَّ (ḥuṣidtunna) (ḥuṣidtunna)	حُصِدْنَ (ḥuṣidna) (ḥuṣidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْصَدُ (ʾuḥṣadu) (ʾuḥṣadu)	تُحْصَدُ (tuḥṣadu) (tuḥṣadu)	يُحْصَدُ (yuḥṣadu) (yuḥṣadu)		تُحْصَدَانِ (tuḥṣadāni) (tuḥṣadāni)	يُحْصَدَانِ (yuḥṣadāni) (yuḥṣadāni)		نُحْصَدُ (nuḥṣadu) (nuḥṣadu)	تُحْصَدُونَ (tuḥṣadūna) (tuḥṣadūna)	يُحْصَدُونَ (yuḥṣadūna) (yuḥṣadūna)
	f		تُحْصَدِينَ (tuḥṣadīna) (tuḥṣadīna)	تُحْصَدُ (tuḥṣadu) (tuḥṣadu)			تُحْصَدَانِ (tuḥṣadāni) (tuḥṣadāni)			تُحْصَدْنَ (tuḥṣadna) (tuḥṣadna)	يُحْصَدْنَ (yuḥṣadna) (yuḥṣadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْصَدَ (ʾuḥṣada) (ʾuḥṣada)	تُحْصَدَ (tuḥṣada) (tuḥṣada)	يُحْصَدَ (yuḥṣada) (yuḥṣada)		تُحْصَدَا (tuḥṣadā) (tuḥṣadā)	يُحْصَدَا (yuḥṣadā) (yuḥṣadā)		نُحْصَدَ (nuḥṣada) (nuḥṣada)	تُحْصَدُوا (tuḥṣadū) (tuḥṣadū)	يُحْصَدُوا (yuḥṣadū) (yuḥṣadū)
	f		تُحْصَدِي (tuḥṣadī) (tuḥṣadī)	تُحْصَدَ (tuḥṣada) (tuḥṣada)			تُحْصَدَا (tuḥṣadā) (tuḥṣadā)			تُحْصَدْنَ (tuḥṣadna) (tuḥṣadna)	يُحْصَدْنَ (yuḥṣadna) (yuḥṣadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْصَدْ (ʾuḥṣad) (ʾuḥṣad)	تُحْصَدْ (tuḥṣad) (tuḥṣad)	يُحْصَدْ (yuḥṣad) (yuḥṣad)		تُحْصَدَا (tuḥṣadā) (tuḥṣadā)	يُحْصَدَا (yuḥṣadā) (yuḥṣadā)		نُحْصَدْ (nuḥṣad) (nuḥṣad)	تُحْصَدُوا (tuḥṣadū) (tuḥṣadū)	يُحْصَدُوا (yuḥṣadū) (yuḥṣadū)
	f		تُحْصَدِي (tuḥṣadī) (tuḥṣadī)	تُحْصَدْ (tuḥṣad) (tuḥṣad)			تُحْصَدَا (tuḥṣadā) (tuḥṣadā)			تُحْصَدْنَ (tuḥṣadna) (tuḥṣadna)	يُحْصَدْنَ (yuḥṣadna) (yuḥṣadna)