حَبَسَ

Корен: ح ب س*

овек ухапшен због трговине наркотицима.

Глаголски вид
свршени	несвршени
حَبَسَ	يَحْبِسُ

Изговор:

DIN: ḥabasa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. затворити
2. ухапсити
3. заробити

Примери:

.حَبَسَ الشُّرْطَةُ رَجُلَ مُتَّهَمًا لِقَتْلٍ

Полиција је ухапсила човека оптуженог за убиство.

Синоними:

• سَجَنَ - ухапсити, затворити
• اِعْتَقَلَ - ухапсити, затворити
• قَبَضَ - ухапсити
• أَسَرَ - заробити

Супротне речи:

• حَرَّرَ - ослободити
• خَلَّصَ - ослободити
• أَعْثَفَ - ослободити

Изреке и пословице:

.حَبِسْ الوَطَنَ وَلاَ حُرِيَّةَ المَنْفَى

Зароби домовину, и нема слободе у изгнанству. -Мухамед Шукри.

Асоцијације:

• سِجْنٌ - затвор
• جَرِيمَةٌ - злочин, криминал
• قَتْلٌ - убиство
• مُتَّهَمٌ - оптужен

Изведене речи:

• إِحْتِبَاسٌ - задржавање, заостајање, запињање
• حَابِسٌ - затворен
• حَبْسٌ - задржавање, затварање, хапшење
• مَحْبَسٌ - сатвор, тамница

Сродни чланци са Википедије:

حَبَسَ

Преводи

Енглески: [1] arrest ☞en Италијански: [1] arresto ☞it Немачки: [1] Festnahme ☞de Шпански: [1] arrestar ☞es Француски: [1] arrêter ☞fr Фински: [1] pidätys ☞fi Грчки: [1] σύλληψη ☞el

Руски: [1] арестовать ☞ru Португалски: [1] prender ☞pt Македонски: [1] уапсат ☞mk Српски: [1] ухапсити ☞sr Мађарски: [1] letartóztatás ☞hu Бугарски: [1] арестуване ☞bg Кинески: [1] 逮捕 ☞zh

Конјугација глагола حَبسَ (ḥabаsa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَابِسٌ (ḥābisun) (ḥābisun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْبُوسٌ (maḥbūsun) (maḥbūsun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَبسْتُ (ḥabаstu)	حَبسْتَ (ḥabаsta)	حَبسَ (ḥabаsa)		حَبسْتُمَا (ḥabаstumā)	حَبسَا (ḥabаsā)		حَبسْنَا (ḥabаsnā)	حَبسْتُمْ (ḥabаstum)	حَبسُوا (ḥabаsū)
	f		حَبسْتِ (ḥabаsti)	حَبسَتْ (ḥabаsat)			حَبسَتَا (ḥabаsatā)			حَبسْتُنَّ (ḥabаstunna)	حَبسْنَ (ḥabаsna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْبسُ (ʾaḥbиsu)	تَحْبسُ (taḥbиsu)	يَحْبسُ (yaḥbиsu)		تَحْبسَانِ (taḥbиsāni)	يَحْبسَانِ (yaḥbиsāni)		نَحْبسُ (naḥbиsu)	تَحْبسُونَ (taḥbиsūna)	يَحْبسُونَ (yaḥbиsūna)
	f		تَحْبسِينَ (taḥbиsīna)	تَحْبسُ (taḥbиsu)			تَحْبسَانِ (taḥbиsāni)			تَحْبسْنَ (taḥbиsna)	يَحْبسْنَ (yaḥbиsna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْبسَ (ʾaḥbиsa)	تَحْبسَ (taḥbиsa)	يَحْبسَ (yaḥbиsa)		تَحْبسَا (taḥbиsā)	يَحْبسَا (yaḥbиsā)		نَحْبسَ (naḥbиsa)	تَحْبسُوا (taḥbиsū)	يَحْبسُوا (yaḥbиsū)
	f		تَحْبسِي (taḥbиsī)	تَحْبسَ (taḥbиsa)			تَحْبسَا (taḥbиsā)			تَحْبسْنَ (taḥbиsna)	يَحْبسْنَ (yaḥbиsna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْبسْ (ʾaḥbиs)	تَحْبسْ (taḥbиs)	يَحْبسْ (yaḥbиs)		تَحْبسَا (taḥbиsā)	يَحْبسَا (yaḥbиsā)		نَحْبسْ (naḥbиs)	تَحْبسُوا (taḥbиsū)	يَحْبسُوا (yaḥbиsū)
	f		تَحْبسِي (taḥbиsī)	تَحْبسْ (taḥbиs)			تَحْبسَا (taḥbиsā)			تَحْبسْنَ (taḥbиsna)	يَحْبسْنَ (yaḥbиsna)
императив الأمر	m		احْبسْ (ḥbиs)			احْبسَا (ḥbиsā)				احْبسُوا (ḥbиsū)
	f		احْبسِي (ḥbиsī)							احْبسْنَ (ḥbиsna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُبِسْتُ (ḥubistu) (ḥubistu)	حُبِسْتَ (ḥubista) (ḥubista)	حُبِسَ (ḥubisa)		حُبِسْتُمَا (ḥubistumā) (ḥubistumā)	حُبِسَا (ḥubisā) (ḥubisā)		حُبِسْنَا (ḥubisnā) (ḥubisnā)	حُبِسْتُمْ (ḥubistum) (ḥubistum)	حُبِسُوا (ḥubisū) (ḥubisū)
	f		حُبِسْتِ (ḥubisti) (ḥubisti)	حُبِسَتْ (ḥubisat) (ḥubisat)			حُبِسَتَا (ḥubisatā) (ḥubisatā)			حُبِسْتُنَّ (ḥubistunna) (ḥubistunna)	حُبِسْنَ (ḥubisna) (ḥubisna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْبَسُ (ʾuḥbasu) (ʾuḥbasu)	تُحْبَسُ (tuḥbasu) (tuḥbasu)	يُحْبَسُ (yuḥbasu) (yuḥbasu)		تُحْبَسَانِ (tuḥbasāni) (tuḥbasāni)	يُحْبَسَانِ (yuḥbasāni) (yuḥbasāni)		نُحْبَسُ (nuḥbasu) (nuḥbasu)	تُحْبَسُونَ (tuḥbasūna) (tuḥbasūna)	يُحْبَسُونَ (yuḥbasūna) (yuḥbasūna)
	f		تُحْبَسِينَ (tuḥbasīna) (tuḥbasīna)	تُحْبَسُ (tuḥbasu) (tuḥbasu)			تُحْبَسَانِ (tuḥbasāni) (tuḥbasāni)			تُحْبَسْنَ (tuḥbasna) (tuḥbasna)	يُحْبَسْنَ (yuḥbasna) (yuḥbasna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْبَسَ (ʾuḥbasa) (ʾuḥbasa)	تُحْبَسَ (tuḥbasa) (tuḥbasa)	يُحْبَسَ (yuḥbasa) (yuḥbasa)		تُحْبَسَا (tuḥbasā) (tuḥbasā)	يُحْبَسَا (yuḥbasā) (yuḥbasā)		نُحْبَسَ (nuḥbasa) (nuḥbasa)	تُحْبَسُوا (tuḥbasū) (tuḥbasū)	يُحْبَسُوا (yuḥbasū) (yuḥbasū)
	f		تُحْبَسِي (tuḥbasī) (tuḥbasī)	تُحْبَسَ (tuḥbasa) (tuḥbasa)			تُحْبَسَا (tuḥbasā) (tuḥbasā)			تُحْبَسْنَ (tuḥbasna) (tuḥbasna)	يُحْبَسْنَ (yuḥbasna) (yuḥbasna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْبَسْ (ʾuḥbas) (ʾuḥbas)	تُحْبَسْ (tuḥbas) (tuḥbas)	يُحْبَسْ (yuḥbas) (yuḥbas)		تُحْبَسَا (tuḥbasā) (tuḥbasā)	يُحْبَسَا (yuḥbasā) (yuḥbasā)		نُحْبَسْ (nuḥbas) (nuḥbas)	تُحْبَسُوا (tuḥbasū) (tuḥbasū)	يُحْبَسُوا (yuḥbasū) (yuḥbasū)
	f		تُحْبَسِي (tuḥbasī) (tuḥbasī)	تُحْبَسْ (tuḥbas) (tuḥbas)			تُحْبَسَا (tuḥbasā) (tuḥbasā)			تُحْبَسْنَ (tuḥbasna) (tuḥbasna)	يُحْبَسْنَ (yuḥbasna) (yuḥbasna)