حَرَقَ

Корен: ح ر ق*

Инквизиција спаљује књиге.

Изговор:

DIN: ḥaraqa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. пећи
2. болети
3. опржити
4. опећи
5. спалити

Примери:

.حَرَقَتْ لَطِيفَةٌ كُلَّ الرَسائِلِ مِنْ أَحْمَدَ

Латифа је спалила сва писма од Ахмеда.

Синоними:

• لَهَبَ - пламтети, буктати
• إِلْتَهَبَ - изгорети
• إِشْتَعَلَ - запалити се
• حَمَّصَ - пржити
• إِتَّقَدَ - пламтети

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
пећи, болети	يَحْرُقُ	حَرَقَ	1.
упалити, изазвати жеђ	يُحَرِّقُ	حَرَّقَ	2.
спалити	يُحَارِقُ	حَارَقَ	3.
запалити, уништити	يُحْرِقُ	أَحْرَقَ	4.
изгорети, изгарати, пламтети	يَتَحَرَّقُ	تَحَرَّقَ	5.
/	/	/	6.
бити спаљен	يَنْحَرِقُ	إِنْحَرَقَ	7.
горети, распламтети се	يَحْتَرِقُ	إحتَرَقَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Изреке и пословице:

.هُنَاكَ جَرَائِمُ أَسْوَأُ مِنْ حَرْقِ الكُتُبِ. و وَاحِدَةٌ مِنْهُمَ هِي عَدَمُ قِراءَتِهِم

Постоје већи злочини од спаљивања књига, а неки од њих су њихово нечитање. Реј Бредбери

Асоцијације:

• لَهِيبٌ - пламен
• شَعَّالٌ - упаљивач
• نارٌ - ватра
• مِصْباحٌ - лампа

Изведене речи:

• حَرَّقَ - попалити; изазвати жеђ
• حارَقَ - спалити
• أَحْرَقَ - запалити; уништити, упропастити
• تَحَرَّقَ - изгорети
• إِنْحَرَقَ - бити спаљен
• إِحْتَرَقَ - горети, сагоревати
• إِحْتَراقٌ - горење
• إِحْراقٌ - дестилација
• تَحَرُّقٌ - сагоревање
• حَرِيقٌ - пламен, пожар
• حَرْقٌ - спаљивање
• حَرِيقَةٌ - врућина
• حارِقٌ - паликућа

Сродни чланци са Википедије:

حَرَقَ

Преводи

Енглески: [1] burn ☞en Италијански: [1] bruciare ☞it Немачки: [1] verbrennen ☞de Шпански: [1] quemar ☞es Француски: [1] brûler ☞fr Фински: [1] polttaa ☞fi Грчки: [1] καίω ☞el

Руски: [1] обжигать ☞ru Португалски: [1] queimar ☞pt Македонски: [1] изгорува ☞mk Српски: [1] опећи ☞sr Мађарски: [1] megéget ☞hu Бугарски: [1] обгарям ☞bg Кинески: [1] 燃烧 ☞zh

Конјугација глагола حَرَقَ (ḥaraqa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَارِقٌ (ḥāriqun) (ḥāriqun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْرُوقٌ (maḥrūqun) (maḥrūqun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَرَقْتُ (ḥaraqtu) (ḥaraqtu)	حَرَقْتَ (ḥaraqta) (ḥaraqta)	حَرَقَ (ḥaraqa)		حَرَقْتُمَا (ḥaraqtumā) (ḥaraqtumā)	حَرَقَا (ḥaraqā) (ḥaraqā)		حَرَقْنَا (ḥaraqnā) (ḥaraqnā)	حَرَقْتُمْ (ḥaraqtum) (ḥaraqtum)	حَرَقُوا (ḥaraqū) (ḥaraqū)
	f		حَرَقْتِ (ḥaraqti) (ḥaraqti)	حَرَقَتْ (ḥaraqat) (ḥaraqat)			حَرَقَتَا (ḥaraqatā) (ḥaraqatā)			حَرَقْتُنَّ (ḥaraqtunna) (ḥaraqtunna)	حَرَقْنَ (ḥaraqna) (ḥaraqna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْرُقُ (ʾaḥruqu) (ʾaḥruqu)	تَحْرُقُ (taḥruqu) (taḥruqu)	يَحْرُقُ (yaḥruqu) (yaḥruqu)		تَحْرُقَانِ (taḥruqāni) (taḥruqāni)	يَحْرُقَانِ (yaḥruqāni) (yaḥruqāni)		نَحْرُقُ (naḥruqu) (naḥruqu)	تَحْرُقُونَ (taḥruqūna) (taḥruqūna)	يَحْرُقُونَ (yaḥruqūna) (yaḥruqūna)
	f		تَحْرُقِينَ (taḥruqīna) (taḥruqīna)	تَحْرُقُ (taḥruqu) (taḥruqu)			تَحْرُقَانِ (taḥruqāni) (taḥruqāni)			تَحْرُقْنَ (taḥruqna) (taḥruqna)	يَحْرُقْنَ (yaḥruqna) (yaḥruqna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْرُقَ (ʾaḥruqa) (ʾaḥruqa)	تَحْرُقَ (taḥruqa) (taḥruqa)	يَحْرُقَ (yaḥruqa) (yaḥruqa)		تَحْرُقَا (taḥruqā) (taḥruqā)	يَحْرُقَا (yaḥruqā) (yaḥruqā)		نَحْرُقَ (naḥruqa) (naḥruqa)	تَحْرُقُوا (taḥruqū) (taḥruqū)	يَحْرُقُوا (yaḥruqū) (yaḥruqū)
	f		تَحْرُقِي (taḥruqī) (taḥruqī)	تَحْرُقَ (taḥruqa) (taḥruqa)			تَحْرُقَا (taḥruqā) (taḥruqā)			تَحْرُقْنَ (taḥruqna) (taḥruqna)	يَحْرُقْنَ (yaḥruqna) (yaḥruqna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْرُقْ (ʾaḥruq) (ʾaḥruq)	تَحْرُقْ (taḥruq) (taḥruq)	يَحْرُقْ (yaḥruq) (yaḥruq)		تَحْرُقَا (taḥruqā) (taḥruqā)	يَحْرُقَا (yaḥruqā) (yaḥruqā)		نَحْرُقْ (naḥruq) (naḥruq)	تَحْرُقُوا (taḥruqū) (taḥruqū)	يَحْرُقُوا (yaḥruqū) (yaḥruqū)
	f		تَحْرُقِي (taḥruqī) (taḥruqī)	تَحْرُقْ (taḥruq) (taḥruq)			تَحْرُقَا (taḥruqā) (taḥruqā)			تَحْرُقْنَ (taḥruqna) (taḥruqna)	يَحْرُقْنَ (yaḥruqna) (yaḥruqna)
императив الأمر	m		اُحْرُقْ (uḥruq) (uḥruq)			اُحْرُقَا (uḥruqā) (uḥruqā)				اُحْرُقُوا (uḥruqū) (uḥruqū)
	f		اُحْرُقِي (uḥruqī) (uḥruqī)							اُحْرُقْنَ (uḥruqna) (uḥruqna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُرِقْتُ (ḥuriqtu) (ḥuriqtu)	حُرِقْتَ (ḥuriqta) (ḥuriqta)	حُرِقَ (ḥuriqa)		حُرِقْتُمَا (ḥuriqtumā) (ḥuriqtumā)	حُرِقَا (ḥuriqā) (ḥuriqā)		حُرِقْنَا (ḥuriqnā) (ḥuriqnā)	حُرِقْتُمْ (ḥuriqtum) (ḥuriqtum)	حُرِقُوا (ḥuriqū) (ḥuriqū)
	f		حُرِقْتِ (ḥuriqti) (ḥuriqti)	حُرِقَتْ (ḥuriqat) (ḥuriqat)			حُرِقَتَا (ḥuriqatā) (ḥuriqatā)			حُرِقْتُنَّ (ḥuriqtunna) (ḥuriqtunna)	حُرِقْنَ (ḥuriqna) (ḥuriqna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْرَقُ (ʾuḥraqu) (ʾuḥraqu)	تُحْرَقُ (tuḥraqu) (tuḥraqu)	يُحْرَقُ (yuḥraqu) (yuḥraqu)		تُحْرَقَانِ (tuḥraqāni) (tuḥraqāni)	يُحْرَقَانِ (yuḥraqāni) (yuḥraqāni)		نُحْرَقُ (nuḥraqu) (nuḥraqu)	تُحْرَقُونَ (tuḥraqūna) (tuḥraqūna)	يُحْرَقُونَ (yuḥraqūna) (yuḥraqūna)
	f		تُحْرَقِينَ (tuḥraqīna) (tuḥraqīna)	تُحْرَقُ (tuḥraqu) (tuḥraqu)			تُحْرَقَانِ (tuḥraqāni) (tuḥraqāni)			تُحْرَقْنَ (tuḥraqna) (tuḥraqna)	يُحْرَقْنَ (yuḥraqna) (yuḥraqna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْرَقَ (ʾuḥraqa) (ʾuḥraqa)	تُحْرَقَ (tuḥraqa) (tuḥraqa)	يُحْرَقَ (yuḥraqa) (yuḥraqa)		تُحْرَقَا (tuḥraqā) (tuḥraqā)	يُحْرَقَا (yuḥraqā) (yuḥraqā)		نُحْرَقَ (nuḥraqa) (nuḥraqa)	تُحْرَقُوا (tuḥraqū) (tuḥraqū)	يُحْرَقُوا (yuḥraqū) (yuḥraqū)
	f		تُحْرَقِي (tuḥraqī) (tuḥraqī)	تُحْرَقَ (tuḥraqa) (tuḥraqa)			تُحْرَقَا (tuḥraqā) (tuḥraqā)			تُحْرَقْنَ (tuḥraqna) (tuḥraqna)	يُحْرَقْنَ (yuḥraqna) (yuḥraqna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْرَقْ (ʾuḥraq) (ʾuḥraq)	تُحْرَقْ (tuḥraq) (tuḥraq)	يُحْرَقْ (yuḥraq) (yuḥraq)		تُحْرَقَا (tuḥraqā) (tuḥraqā)	يُحْرَقَا (yuḥraqā) (yuḥraqā)		نُحْرَقْ (nuḥraq) (nuḥraq)	تُحْرَقُوا (tuḥraqū) (tuḥraqū)	يُحْرَقُوا (yuḥraqū) (yuḥraqū)
	f		تُحْرَقِي (tuḥraqī) (tuḥraqī)	تُحْرَقْ (tuḥraq) (tuḥraq)			تُحْرَقَا (tuḥraqā) (tuḥraqā)			تُحْرَقْنَ (tuḥraqna) (tuḥraqna)	يُحْرَقْنَ (yuḥraqna) (yuḥraqna)