حَرْفٌ
حَرْفٌ (арапски)
неодређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
حُروفٌ | حَرْفانِ | حَرْفٌ | Номинатив |
حُروفٍ | حَرْفَيْنِ | حَرْفٍ | Генитив |
حُروفاً | حَرْفَيْنِ | حَرْفاً | Акузатив |
одређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
الحُروفُ | الحَرفانِ | الحَرْفُ | Номинатив |
الحُروفِ | الحَرفَيْنِ | الحَرفِ | Генитив |
الحُروفَ | الحَرْفَيْنِ | الحَرفَ | Акузатив |
Изговор:
Значења:
- слово
- сугласник
- консонант
- честица
- партикула
- везник
- конјукција
- реч
- наречје
- дијалект
- прилог
Порекло:
- Изведено из арапског глагола حَرَّفَ (ḥarrafa) испремештати, испреметати слова.
Примери:
- .دَرَسَ يَوْماً الحَرْفَ الجَديد
- Данас је научио ново слово.
Изреке и пословице:
- .حُروفُنَا الموسيقِيَّةَ فَقِيرَةٌ و غَيْرُ مَنْطِقِيَّةٍ
- Наша музичка слова (ноте) су сиромашна и нелогична.
Асоцијације:
Изведене речи:
- حَرْفٌ حَلْقِيٌّ - главни сугласник
- حَرْفُ صامِتٌ - сугласник
- حَرْفٌ صَوْتِيٌّ - самогласник
- حَرْفٌ مَطْبَعِيٌّ - штампарско слово
- حَرْفٌ مُكَبَّرٌ - велико слово
- حَرْفُ الإبْتِداءِ - почетно слово
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
|
|