خَتَنَ

Корен: خ ت ن*

Слика обрезивања Исуса.

Изговор:

DIN: ẖatana  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. обрезати
2. одрезати
3. одсећи
4. осунетити
5. постати родбина

Примери:

.خَتَنْتُ قِتْعَةً من الخُبْزِ

Исекао сам парче хлеба.

Синоними:

• قَصَّ - сећи
• قَطَعَ - сећи

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
одрезати	يَخْتُنُ	خَتَنَ	1.
вакцинисати	يُخْتِنُ	خَتَّنَ	2.
спријатељити се	يُخَاتِنُ	خَاتَنَ	3.
/	/	/	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
бити обрезан	يَخْتَتِنُ	إِخْتَتَنَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Изреке и пословице:

.يُمْكِنُكَ خَتَنَ لِسَانِ الهَامِسِ وَلَكِنَّ لَا يُمْكِنُ رَبَطَهُ

Језик клеветника се може везати, али се не може одсећи. - Таџихистанска пословица

Асоцијације:

• لَحْمٌ - месо
• وَرَقَةٌ - папир

Изведене речи:

• خِتانٌ - обрезивање
• ختينٌ - обрезан
• خَتَنٌ - таст
• خَتَنَةٌ - ташта
• خُتْنَةّ - свечаност поводом обрезивања

Сродни чланци са Википедије:

خَتَنَ

Преводи

Енглески: [1] circumcise ☞en Италијански: [1] circoncidere ☞it Немачки: [1] beschneiden ☞de Шпански: [1] circuncidar ☞es Француски: [1] circoncire ☞fr Фински: [1] ympärileikata ☞fi Грчки: [1] περιτέμνω ☞el

Руски: [1] обрезать ☞ru Португалски: [1] circuncidar ☞pt Македонски: [1] обрежува ☞mk Српски: [1] обрезивати ☞sr Мађарски: [1] körülmetél ☞hu Бугарски: [1] обрязвам ☞bg Кинески: [1] 割包皮 ☞zh

Конјугација глагола خَتَنَ (ẖatana) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَاتِنٌ (ḵātinun) (ẖātinun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْتُونٌ (maḵtūnun) (maẖtūnun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَتَنْتُ (ḵatantu) (ẖatantu)	خَتَنْتَ (ḵatanta) (ẖatanta)	خَتَنَ (ẖatana)		خَتَنْتُمَا (ḵatantumā) (ẖatantumā)	خَتَنَا (ḵatanā) (ẖatanā)		خَتَنْنَا (ḵatannā) (ẖatannā)	خَتَنْتُمْ (ḵatantum) (ẖatantum)	خَتَنُوا (ḵatanū) (ẖatanū)
	f		خَتَنْتِ (ḵatanti) (ẖatanti)	خَتَنَتْ (ḵatanat) (ẖatanat)			خَتَنَتَا (ḵatanatā) (ẖatanatā)			خَتَنْتُنَّ (ḵatantunna) (ẖatantunna)	خَتَنْنَ (ḵatanna) (ẖatanna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْتُنُ (ʾaḵtunu) (ʾaẖtunu)	تَخْتُنُ (taḵtunu) (taẖtunu)	يَخْتُنُ (yaḵtunu) (yaẖtunu)		تَخْتُنَانِ (taḵtunāni) (taẖtunāni)	يَخْتُنَانِ (yaḵtunāni) (yaẖtunāni)		نَخْتُنُ (naḵtunu) (naẖtunu)	تَخْتُنُونَ (taḵtunūna) (taẖtunūna)	يَخْتُنُونَ (yaḵtunūna) (yaẖtunūna)
	f		تَخْتُنِينَ (taḵtunīna) (taẖtunīna)	تَخْتُنُ (taḵtunu) (taẖtunu)			تَخْتُنَانِ (taḵtunāni) (taẖtunāni)			تَخْتُنْنَ (taḵtunna) (taẖtunna)	يَخْتُنْنَ (yaḵtunna) (yaẖtunna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْتُنَ (ʾaḵtuna) (ʾaẖtuna)	تَخْتُنَ (taḵtuna) (taẖtuna)	يَخْتُنَ (yaḵtuna) (yaẖtuna)		تَخْتُنَا (taḵtunā) (taẖtunā)	يَخْتُنَا (yaḵtunā) (yaẖtunā)		نَخْتُنَ (naḵtuna) (naẖtuna)	تَخْتُنُوا (taḵtunū) (taẖtunū)	يَخْتُنُوا (yaḵtunū) (yaẖtunū)
	f		تَخْتُنِي (taḵtunī) (taẖtunī)	تَخْتُنَ (taḵtuna) (taẖtuna)			تَخْتُنَا (taḵtunā) (taẖtunā)			تَخْتُنْنَ (taḵtunna) (taẖtunna)	يَخْتُنْنَ (yaḵtunna) (yaẖtunna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْتُنْ (ʾaḵtun) (ʾaẖtun)	تَخْتُنْ (taḵtun) (taẖtun)	يَخْتُنْ (yaḵtun) (yaẖtun)		تَخْتُنَا (taḵtunā) (taẖtunā)	يَخْتُنَا (yaḵtunā) (yaẖtunā)		نَخْتُنْ (naḵtun) (naẖtun)	تَخْتُنُوا (taḵtunū) (taẖtunū)	يَخْتُنُوا (yaḵtunū) (yaẖtunū)
	f		تَخْتُنِي (taḵtunī) (taẖtunī)	تَخْتُنْ (taḵtun) (taẖtun)			تَخْتُنَا (taḵtunā) (taẖtunā)			تَخْتُنْنَ (taḵtunna) (taẖtunna)	يَخْتُنْنَ (yaḵtunna) (yaẖtunna)
императив الأمر	m		اُخْتُنْ (uḵtun) (uẖtun)			اُخْتُنَا (uḵtunā) (uẖtunā)				اُخْتُنُوا (uḵtunū) (uẖtunū)
	f		اُخْتُنِي (uḵtunī) (uẖtunī)							اُخْتُنْنَ (uḵtunna) (uẖtunna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُتِنْتُ (ḵutintu) (ẖutintu)	خُتِنْتَ (ḵutinta) (ẖutinta)	خُتِنَ (ẖutina)		خُتِنْتُمَا (ḵutintumā) (ẖutintumā)	خُتِنَا (ḵutinā) (ẖutinā)		خُتِنْنَا (ḵutinnā) (ẖutinnā)	خُتِنْتُمْ (ḵutintum) (ẖutintum)	خُتِنُوا (ḵutinū) (ẖutinū)
	f		خُتِنْتِ (ḵutinti) (ẖutinti)	خُتِنَتْ (ḵutinat) (ẖutinat)			خُتِنَتَا (ḵutinatā) (ẖutinatā)			خُتِنْتُنَّ (ḵutintunna) (ẖutintunna)	خُتِنْنَ (ḵutinna) (ẖutinna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْتَنُ (ʾuḵtanu) (ʾuẖtanu)	تُخْتَنُ (tuḵtanu) (tuẖtanu)	يُخْتَنُ (yuḵtanu) (yuẖtanu)		تُخْتَنَانِ (tuḵtanāni) (tuẖtanāni)	يُخْتَنَانِ (yuḵtanāni) (yuẖtanāni)		نُخْتَنُ (nuḵtanu) (nuẖtanu)	تُخْتَنُونَ (tuḵtanūna) (tuẖtanūna)	يُخْتَنُونَ (yuḵtanūna) (yuẖtanūna)
	f		تُخْتَنِينَ (tuḵtanīna) (tuẖtanīna)	تُخْتَنُ (tuḵtanu) (tuẖtanu)			تُخْتَنَانِ (tuḵtanāni) (tuẖtanāni)			تُخْتَنْنَ (tuḵtanna) (tuẖtanna)	يُخْتَنْنَ (yuḵtanna) (yuẖtanna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْتَنَ (ʾuḵtana) (ʾuẖtana)	تُخْتَنَ (tuḵtana) (tuẖtana)	يُخْتَنَ (yuḵtana) (yuẖtana)		تُخْتَنَا (tuḵtanā) (tuẖtanā)	يُخْتَنَا (yuḵtanā) (yuẖtanā)		نُخْتَنَ (nuḵtana) (nuẖtana)	تُخْتَنُوا (tuḵtanū) (tuẖtanū)	يُخْتَنُوا (yuḵtanū) (yuẖtanū)
	f		تُخْتَنِي (tuḵtanī) (tuẖtanī)	تُخْتَنَ (tuḵtana) (tuẖtana)			تُخْتَنَا (tuḵtanā) (tuẖtanā)			تُخْتَنْنَ (tuḵtanna) (tuẖtanna)	يُخْتَنْنَ (yuḵtanna) (yuẖtanna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْتَنْ (ʾuḵtan) (ʾuẖtan)	تُخْتَنْ (tuḵtan) (tuẖtan)	يُخْتَنْ (yuḵtan) (yuẖtan)		تُخْتَنَا (tuḵtanā) (tuẖtanā)	يُخْتَنَا (yuḵtanā) (yuẖtanā)		نُخْتَنْ (nuḵtan) (nuẖtan)	تُخْتَنُوا (tuḵtanū) (tuẖtanū)	يُخْتَنُوا (yuḵtanū) (yuẖtanū)
	f		تُخْتَنِي (tuḵtanī) (tuẖtanī)	تُخْتَنْ (tuḵtan) (tuẖtan)			تُخْتَنَا (tuḵtanā) (tuẖtanā)			تُخْتَنْنَ (tuḵtanna) (tuẖtanna)	يُخْتَنْنَ (yuḵtanna) (yuẖtanna)