خَصَبَ

Корен: خ ص ب*

Плодан воћњак јабука

Глаголски вид
свршени	несвршени
خَصَبَ	يَخْصِبُ

Изговор:

DIN: ẖaṣaba  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. бити плодан
2. бити издашан
3. бити продуктиван

Примери:

.يَخْصِبُ المَزْرَعَةُ الَّتِي اشْتَرَيْتُ السَّنَةَ المَاضِيَةَ

Њива коју сам купио прошле године је плодна.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити плодан, издашан, продуктиван	يَخْصِبُ	خَصَبَ	1.
учинити плодним; оплодити; нађубрити	يُخَصِّبُ	خَصَّبَ	2.
/	/	/	3.
бити плодан, родан; живети у плодном крају; имати обиље приноса; учинити плодном (земљу)	يُخْصِبُ	أَخْصَبَ	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• أَثْمَرَ - родити, донети (дати) плода

Супротне речи:

• جَدَبَ - бити бескишан, сушан, неплодан
• قَحِطَ - бити бескишна, неродна (година); немати кише

Изреке и пословице:

.إِذَا كَانَتْ الحَيَاتُ أَنْ يُخْصَبَ يَجِبُ أَنْ يَكُونَ ذَلِكَ فِي الذَّكَاءِ وَ الشُّعُورِ وَ الإِرَادَةِ فِي نَفْسِ الوَقْتِ

Ако се живот заснива на то да се буде плодан, треба тако да буде истовремено у пољу интелигенције, осећања и воље.

Петар Кропоткин

Асоцијације:

• ثَمْرَةٌ - плодови; производи, продукти; допринос
• فَاكِهَةٌ - плод; воће; слатко
• أَرْضٌ - земља, тло
• مَزْرَعَةٌ - њива, поље; фарма, сеоско имање, плантажа; пољопривреда, земљорадња
• مَحْصُولٌ - усев, производ, продукт; исход, резултат; приход; принос

Изведене речи:

• إِخْصَابٌ - плодност, родност, жупност, продуктивност; обиље
• أَخْصَبُ - врло плодан; који живи у изобиљу; (нај)плоднији
• تَخْصِيبٌ - оплодња
• خَصِبٌ - плодан, родан, издашан, продуктиван
• خِصْبٌ - плодност; (из)обиље, угодност (живота)
• خُصُوبَةٌ - плодност
• خَصِيبٌ - плодан; дарежљив; племенит
• مِخْصَابٌ - плодан
• مُخْصِبٌ - плодан; који живи у изобиљу
• مُخَصِّبٌ - ђубриво

Сродни чланци са Википедије:

خَصَبَ

Преводи

Енглески: [1] be fruitful ☞en Италијански: [1] essere fecondo ☞it Немачки: [1] fruchtbar sein ☞de Шпански: [1] ser fructífero ☞es Француски: [1] être fructueuse ☞fr Фински: [1] ole hedelmällinen ☞fi Грчки: [1] να είναι γόνιμη ☞el

Руски: [1] плодитесь ☞ru Португалски: [1] ser frutífera ☞pt Македонски: [1] биде плодна ☞mk Српски: [1] бити плодан ☞sr Мађарски: [1] gyümölcsözőnek ☞hu Бугарски: [1] се плодят ☞bg Кинески: [1] 有收获 ☞zh

Конјугација глагола خَصَبَ (ẖaṣaba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَاصِبٌ (ḵāṣibun) (ẖāṣibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْصُوبٌ (maḵṣūbun) (maẖṣūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَصَبْتُ (ḵaṣabtu) (ẖaṣabtu)	خَصَبْتَ (ḵaṣabta) (ẖaṣabta)	خَصَبَ (ẖaṣaba)		خَصَبْتُمَا (ḵaṣabtumā) (ẖaṣabtumā)	خَصَبَا (ḵaṣabā) (ẖaṣabā)		خَصَبْنَا (ḵaṣabnā) (ẖaṣabnā)	خَصَبْتُمْ (ḵaṣabtum) (ẖaṣabtum)	خَصَبُوا (ḵaṣabū) (ẖaṣabū)
	f		خَصَبْتِ (ḵaṣabti) (ẖaṣabti)	خَصَبَتْ (ḵaṣabat) (ẖaṣabat)			خَصَبَتَا (ḵaṣabatā) (ẖaṣabatā)			خَصَبْتُنَّ (ḵaṣabtunna) (ẖaṣabtunna)	خَصَبْنَ (ḵaṣabna) (ẖaṣabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْصِبُ (ʾaḵṣibu) (ʾaẖṣibu)	تَخْصِبُ (taḵṣibu) (taẖṣibu)	يَخْصِبُ (yaḵṣibu) (yaẖṣibu)		تَخْصِبَانِ (taḵṣibāni) (taẖṣibāni)	يَخْصِبَانِ (yaḵṣibāni) (yaẖṣibāni)		نَخْصِبُ (naḵṣibu) (naẖṣibu)	تَخْصِبُونَ (taḵṣibūna) (taẖṣibūna)	يَخْصِبُونَ (yaḵṣibūna) (yaẖṣibūna)
	f		تَخْصِبِينَ (taḵṣibīna) (taẖṣibīna)	تَخْصِبُ (taḵṣibu) (taẖṣibu)			تَخْصِبَانِ (taḵṣibāni) (taẖṣibāni)			تَخْصِبْنَ (taḵṣibna) (taẖṣibna)	يَخْصِبْنَ (yaḵṣibna) (yaẖṣibna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْصِبَ (ʾaḵṣiba) (ʾaẖṣiba)	تَخْصِبَ (taḵṣiba) (taẖṣiba)	يَخْصِبَ (yaḵṣiba) (yaẖṣiba)		تَخْصِبَا (taḵṣibā) (taẖṣibā)	يَخْصِبَا (yaḵṣibā) (yaẖṣibā)		نَخْصِبَ (naḵṣiba) (naẖṣiba)	تَخْصِبُوا (taḵṣibū) (taẖṣibū)	يَخْصِبُوا (yaḵṣibū) (yaẖṣibū)
	f		تَخْصِبِي (taḵṣibī) (taẖṣibī)	تَخْصِبَ (taḵṣiba) (taẖṣiba)			تَخْصِبَا (taḵṣibā) (taẖṣibā)			تَخْصِبْنَ (taḵṣibna) (taẖṣibna)	يَخْصِبْنَ (yaḵṣibna) (yaẖṣibna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْصِبْ (ʾaḵṣib) (ʾaẖṣib)	تَخْصِبْ (taḵṣib) (taẖṣib)	يَخْصِبْ (yaḵṣib) (yaẖṣib)		تَخْصِبَا (taḵṣibā) (taẖṣibā)	يَخْصِبَا (yaḵṣibā) (yaẖṣibā)		نَخْصِبْ (naḵṣib) (naẖṣib)	تَخْصِبُوا (taḵṣibū) (taẖṣibū)	يَخْصِبُوا (yaḵṣibū) (yaẖṣibū)
	f		تَخْصِبِي (taḵṣibī) (taẖṣibī)	تَخْصِبْ (taḵṣib) (taẖṣib)			تَخْصِبَا (taḵṣibā) (taẖṣibā)			تَخْصِبْنَ (taḵṣibna) (taẖṣibna)	يَخْصِبْنَ (yaḵṣibna) (yaẖṣibna)
императив الأمر	m		اِخْصِبْ (iḵṣib) (iẖṣib)			اِخْصِبَا (iḵṣibā) (iẖṣibā)				اِخْصِبُوا (iḵṣibū) (iẖṣibū)
	f		اِخْصِبِي (iḵṣibī) (iẖṣibī)							اِخْصِبْنَ (iḵṣibna) (iẖṣibna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُصِبْتُ (ḵuṣibtu) (ẖuṣibtu)	خُصِبْتَ (ḵuṣibta) (ẖuṣibta)	خُصِبَ (ẖuṣiba)		خُصِبْتُمَا (ḵuṣibtumā) (ẖuṣibtumā)	خُصِبَا (ḵuṣibā) (ẖuṣibā)		خُصِبْنَا (ḵuṣibnā) (ẖuṣibnā)	خُصِبْتُمْ (ḵuṣibtum) (ẖuṣibtum)	خُصِبُوا (ḵuṣibū) (ẖuṣibū)
	f		خُصِبْتِ (ḵuṣibti) (ẖuṣibti)	خُصِبَتْ (ḵuṣibat) (ẖuṣibat)			خُصِبَتَا (ḵuṣibatā) (ẖuṣibatā)			خُصِبْتُنَّ (ḵuṣibtunna) (ẖuṣibtunna)	خُصِبْنَ (ḵuṣibna) (ẖuṣibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْصَبُ (ʾuḵṣabu) (ʾuẖṣabu)	تُخْصَبُ (tuḵṣabu) (tuẖṣabu)	يُخْصَبُ (yuḵṣabu) (yuẖṣabu)		تُخْصَبَانِ (tuḵṣabāni) (tuẖṣabāni)	يُخْصَبَانِ (yuḵṣabāni) (yuẖṣabāni)		نُخْصَبُ (nuḵṣabu) (nuẖṣabu)	تُخْصَبُونَ (tuḵṣabūna) (tuẖṣabūna)	يُخْصَبُونَ (yuḵṣabūna) (yuẖṣabūna)
	f		تُخْصَبِينَ (tuḵṣabīna) (tuẖṣabīna)	تُخْصَبُ (tuḵṣabu) (tuẖṣabu)			تُخْصَبَانِ (tuḵṣabāni) (tuẖṣabāni)			تُخْصَبْنَ (tuḵṣabna) (tuẖṣabna)	يُخْصَبْنَ (yuḵṣabna) (yuẖṣabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْصَبَ (ʾuḵṣaba) (ʾuẖṣaba)	تُخْصَبَ (tuḵṣaba) (tuẖṣaba)	يُخْصَبَ (yuḵṣaba) (yuẖṣaba)		تُخْصَبَا (tuḵṣabā) (tuẖṣabā)	يُخْصَبَا (yuḵṣabā) (yuẖṣabā)		نُخْصَبَ (nuḵṣaba) (nuẖṣaba)	تُخْصَبُوا (tuḵṣabū) (tuẖṣabū)	يُخْصَبُوا (yuḵṣabū) (yuẖṣabū)
	f		تُخْصَبِي (tuḵṣabī) (tuẖṣabī)	تُخْصَبَ (tuḵṣaba) (tuẖṣaba)			تُخْصَبَا (tuḵṣabā) (tuẖṣabā)			تُخْصَبْنَ (tuḵṣabna) (tuẖṣabna)	يُخْصَبْنَ (yuḵṣabna) (yuẖṣabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْصَبْ (ʾuḵṣab) (ʾuẖṣab)	تُخْصَبْ (tuḵṣab) (tuẖṣab)	يُخْصَبْ (yuḵṣab) (yuẖṣab)		تُخْصَبَا (tuḵṣabā) (tuẖṣabā)	يُخْصَبَا (yuḵṣabā) (yuẖṣabā)		نُخْصَبْ (nuḵṣab) (nuẖṣab)	تُخْصَبُوا (tuḵṣabū) (tuẖṣabū)	يُخْصَبُوا (yuḵṣabū) (yuẖṣabū)
	f		تُخْصَبِي (tuḵṣabī) (tuẖṣabī)	تُخْصَبْ (tuḵṣab) (tuẖṣab)			تُخْصَبَا (tuḵṣabā) (tuẖṣabā)			تُخْصَبْنَ (tuḵṣabna) (tuẖṣabna)	يُخْصَبْنَ (yuḵṣabna) (yuẖṣabna)