دَهِشَ
Изговор:
Значења:
- зачудити се
- бити зачуђен
- изненадити се
- бити изненађен
- збунити се
- бити збуњен
- бити запањен
Примери:
- .دَهِشَ أَحْمَدُ عِنْدَما اكْتَشَفَ سِرَّ عائِلَتِهِ
- Ахмед се изненадио када је открио тајну своје породице.
Синоними:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
зачудити се | يَدْهَشُ | دَهِشَ | 1. |
зачудити, изненадити, збунити | يُدَهِّشُ | دَهَّشَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
зачудити, изненадити, збунити | يُدْهِشُ | أَدْهَشَ | 4. |
/ | / | / | 5. |
/ | / | / | 6. |
зачудити се, изненадити се | يَنْدَهِشُ | إِنْدَهَشَ | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Изреке и пословице:
- .إِذا صَلَّيْتَ للمَطَرِ فَلا إِدْهَشْ مِنْ الصاعِقَةِ
- Ако се молиш за кишу немој се изненадити када те гром удари.
Асоцијације:
Изведене речи:
- دَهَّشَ - зачудити, изненадити
- أَدْهَشَ - зачудити, збунити
- إِنْدَهَشَ - зачудити се, изненадити се, запањити се
- إِنْدِهاشٌ - зачуђеност, запањеност, изненађеност
- دَهَشٌ - чуђење, изненађење
- دَهِشٌ - зачуђен, изненађен, запањен
- دَهْشانٌ - зачуђен, збуњен
- دَهْشَةٌ - зачуђеност, збуњеност, изненађеност
- مُدْهِشٌ - чудан, изненађујући
- مُدْهِشاتٌ - необичне ствари, чуда
- مَدْهَشَةٌ - узрок забуне
- مَدْهُوشٌ - зачуђен
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола دَهِشَ (dahiša) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
دَاهِشٌ (dāhišun) (dāhišun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَدْهُوشٌ (madhūšun) (madhūšun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | دَهِشْتُ (dahištu) (dahištu) |
دَهِشْتَ (dahišta) (dahišta) |
دَهِشَ (dahiša) |
دَهِشْتُمَا (dahištumā) (dahištumā) |
دَهِشَا (dahišā) (dahišā) |
دَهِشْنَا (dahišnā) (dahišnā) |
دَهِشْتُمْ (dahištum) (dahištum) |
دَهِشُوا (dahišū) (dahišū) | |||
f | دَهِشْتِ (dahišti) (dahišti) |
دَهِشَتْ (dahišat) (dahišat) |
دَهِشَتَا (dahišatā) (dahišatā) |
دَهِشْتُنَّ (dahištunna) (dahištunna) |
دَهِشْنَ (dahišna) (dahišna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَدْهُشُ (ʾadhušu) (ʾadhušu) |
تَدْهُشُ (tadhušu) (tadhušu) |
يَدْهُشُ (yadhušu) (yadhušu) |
تَدْهُشَانِ (tadhušāni) (tadhušāni) |
يَدْهُشَانِ (yadhušāni) (yadhušāni) |
نَدْهُشُ (nadhušu) (nadhušu) |
تَدْهُشُونَ (tadhušūna) (tadhušūna) |
يَدْهُشُونَ (yadhušūna) (yadhušūna) | |||
f | تَدْهُشِينَ (tadhušīna) (tadhušīna) |
تَدْهُشُ (tadhušu) (tadhušu) |
تَدْهُشَانِ (tadhušāni) (tadhušāni) |
تَدْهُشْنَ (tadhušna) (tadhušna) |
يَدْهُشْنَ (yadhušna) (yadhušna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَدْهُشَ (ʾadhuša) (ʾadhuša) |
تَدْهُشَ (tadhuša) (tadhuša) |
يَدْهُشَ (yadhuša) (yadhuša) |
تَدْهُشَا (tadhušā) (tadhušā) |
يَدْهُشَا (yadhušā) (yadhušā) |
نَدْهُشَ (nadhuša) (nadhuša) |
تَدْهُشُوا (tadhušū) (tadhušū) |
يَدْهُشُوا (yadhušū) (yadhušū) | |||
f | تَدْهُشِي (tadhušī) (tadhušī) |
تَدْهُشَ (tadhuša) (tadhuša) |
تَدْهُشَا (tadhušā) (tadhušā) |
تَدْهُشْنَ (tadhušna) (tadhušna) |
يَدْهُشْنَ (yadhušna) (yadhušna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَدْهُشْ (ʾadhuš) (ʾadhuš) |
تَدْهُشْ (tadhuš) (tadhuš) |
يَدْهُشْ (yadhuš) (yadhuš) |
تَدْهُشَا (tadhušā) (tadhušā) |
يَدْهُشَا (yadhušā) (yadhušā) |
نَدْهُشْ (nadhuš) (nadhuš) |
تَدْهُشُوا (tadhušū) (tadhušū) |
يَدْهُشُوا (yadhušū) (yadhušū) | |||
f | تَدْهُشِي (tadhušī) (tadhušī) |
تَدْهُشْ (tadhuš) (tadhuš) |
تَدْهُشَا (tadhušā) (tadhušā) |
تَدْهُشْنَ (tadhušna) (tadhušna) |
يَدْهُشْنَ (yadhušna) (yadhušna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُدْهُشْ (udhuš) (udhuš) |
اُدْهُشَا (udhušā) (udhušā) |
اُدْهُشُوا (udhušū) (udhušū) |
||||||||
f | اُدْهُشِي (udhušī) (udhušī) |
اُدْهُشْنَ (udhušna) (udhušna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | دُهِشْتُ (duhištu) (duhištu) |
دُهِشْتَ (duhišta) (duhišta) |
دُهِشَ (duhiša) |
دُهِشْتُمَا (duhištumā) (duhištumā) |
دُهِشَا (duhišā) (duhišā) |
دُهِشْنَا (duhišnā) (duhišnā) |
دُهِشْتُمْ (duhištum) (duhištum) |
دُهِشُوا (duhišū) (duhišū) | |||
f | دُهِشْتِ (duhišti) (duhišti) |
دُهِشَتْ (duhišat) (duhišat) |
دُهِشَتَا (duhišatā) (duhišatā) |
دُهِشْتُنَّ (duhištunna) (duhištunna) |
دُهِشْنَ (duhišna) (duhišna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُدْهَشُ (ʾudhašu) (ʾudhašu) |
تُدْهَشُ (tudhašu) (tudhašu) |
يُدْهَشُ (yudhašu) (yudhašu) |
تُدْهَشَانِ (tudhašāni) (tudhašāni) |
يُدْهَشَانِ (yudhašāni) (yudhašāni) |
نُدْهَشُ (nudhašu) (nudhašu) |
تُدْهَشُونَ (tudhašūna) (tudhašūna) |
يُدْهَشُونَ (yudhašūna) (yudhašūna) | |||
f | تُدْهَشِينَ (tudhašīna) (tudhašīna) |
تُدْهَشُ (tudhašu) (tudhašu) |
تُدْهَشَانِ (tudhašāni) (tudhašāni) |
تُدْهَشْنَ (tudhašna) (tudhašna) |
يُدْهَشْنَ (yudhašna) (yudhašna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُدْهَشَ (ʾudhaša) (ʾudhaša) |
تُدْهَشَ (tudhaša) (tudhaša) |
يُدْهَشَ (yudhaša) (yudhaša) |
تُدْهَشَا (tudhašā) (tudhašā) |
يُدْهَشَا (yudhašā) (yudhašā) |
نُدْهَشَ (nudhaša) (nudhaša) |
تُدْهَشُوا (tudhašū) (tudhašū) |
يُدْهَشُوا (yudhašū) (yudhašū) | |||
f | تُدْهَشِي (tudhašī) (tudhašī) |
تُدْهَشَ (tudhaša) (tudhaša) |
تُدْهَشَا (tudhašā) (tudhašā) |
تُدْهَشْنَ (tudhašna) (tudhašna) |
يُدْهَشْنَ (yudhašna) (yudhašna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُدْهَشْ (ʾudhaš) (ʾudhaš) |
تُدْهَشْ (tudhaš) (tudhaš) |
يُدْهَشْ (yudhaš) (yudhaš) |
تُدْهَشَا (tudhašā) (tudhašā) |
يُدْهَشَا (yudhašā) (yudhašā) |
نُدْهَشْ (nudhaš) (nudhaš) |
تُدْهَشُوا (tudhašū) (tudhašū) |
يُدْهَشُوا (yudhašū) (yudhašū) | |||
f | تُدْهَشِي (tudhašī) (tudhašī) |
تُدْهَشْ (tudhaš) (tudhaš) |
تُدْهَشَا (tudhašā) (tudhašā) |
تُدْهَشْنَ (tudhašna) (tudhašna) |
يُدْهَشْنَ (yudhašna) (yudhašna) |