رَكَزَ

Корен: ر ك ز*

Концентрација током партије шаха.

Изговор:

DIN: rakaza  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. (по,за)бости у земљу
2. учврстити
3. утврдити
4. концентрисати се
5. усредсредити се

Примери:

.رَكَزَ الجِدُّ عَلَى اللُّعْبَةِ

Старац се концентрисао на игру.

Синоними:

• إِنْتَبَهَ - обратити пажњу
• دَقَقَ - обратити пажњу

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
учврстити, утврдити	يَرْكُزُ	رَكَزَ	1.
укоренити, одомаћити	يُرَكِّزُ	رَكَّزَ	2.
/	/	/	3.
садржавати злата	يُرْكِزُ	أَرْكَزَ	4.
усредсредити се	يَتَرَكَّزُ	تَرَكَّزَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
куцати, пулсирати (артерија)	يَرْتَكِزُ	إِرْتَكَزَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• غَيْرْ مُنْتَبِهٌ - неконцентрисан

Изреке и пословице:

.عِنْدَمَ تُرَكِزُ عَقْلُكَ كَامِلاً عَلى شَيءٍ تَقُوم بِجَذْبِ الآخًرِين إِلَيْكَ

Када се у потпуности сконцентришете на нешто, сви обрате пажњу на вас.

Асоцијације:

• تَركيزُ الأطفال - Концентрација деце

Изведене речи:

• رِكزَةٌ - чврстина(карактера)
• تَرَاكُز - концентричност
• راكِزٌ - чврст, јак, концентрисан
• إِرْتَكَزَ إلى - ослањати се (на)
• إِرْتَكَازِيّ - наглашен
• رَاكِزٌ - чврст, јак, сигуран
• رَكْزٌ - чврстина, спокојствво, мирноћа
• رَكْزَةٌ - чврстина (карактера)
• مُتَرَاكِزٌ - концентричан

Сродни чланци са Википедије:

رَكَزَ

Преводи

Енглески: [1] focus ☞en Италијански: [1] concentrarsi ☞it Немачки: [1] koncentrere ☞de Шпански: [1] concentrarse ☞es Француски: [1] concentrer ☞fr Фински: [1] keskittää ☞fi Грчки: [1] επικεντρωθεί ☞el

Руски: [1] сконцентрировать ☞ru Португалски: [1] concentrar ☞pt Македонски: [1] се концентрира ☞mk Српски: [1] концентрисати се ☞sr Мађарски: [1] koncentrál ☞hu Бугарски: [1] концентрат ☞bg Кинески: [1] 集中 ☞zh

Конјугација глагола رَكَزَ (rakaza) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَاكِزٌ (rākizun) (rākizun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْكُوزٌ (markūzun) (markūzun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَكَزْتُ (rakaztu) (rakaztu)	رَكَزْتَ (rakazta) (rakazta)	رَكَزَ (rakaza)		رَكَزْتُمَا (rakaztumā) (rakaztumā)	رَكَزَا (rakazā) (rakazā)		رَكَزْنَا (rakaznā) (rakaznā)	رَكَزْتُمْ (rakaztum) (rakaztum)	رَكَزُوا (rakazū) (rakazū)
	f		رَكَزْتِ (rakazti) (rakazti)	رَكَزَتْ (rakazat) (rakazat)			رَكَزَتَا (rakazatā) (rakazatā)			رَكَزْتُنَّ (rakaztunna) (rakaztunna)	رَكَزْنَ (rakazna) (rakazna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْكُزُ (ʾarkuzu) (ʾarkuzu)	تَرْكُزُ (tarkuzu) (tarkuzu)	يَرْكُزُ (yarkuzu) (yarkuzu)		تَرْكُزَانِ (tarkuzāni) (tarkuzāni)	يَرْكُزَانِ (yarkuzāni) (yarkuzāni)		نَرْكُزُ (narkuzu) (narkuzu)	تَرْكُزُونَ (tarkuzūna) (tarkuzūna)	يَرْكُزُونَ (yarkuzūna) (yarkuzūna)
	f		تَرْكُزِينَ (tarkuzīna) (tarkuzīna)	تَرْكُزُ (tarkuzu) (tarkuzu)			تَرْكُزَانِ (tarkuzāni) (tarkuzāni)			تَرْكُزْنَ (tarkuzna) (tarkuzna)	يَرْكُزْنَ (yarkuzna) (yarkuzna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْكُزَ (ʾarkuza) (ʾarkuza)	تَرْكُزَ (tarkuza) (tarkuza)	يَرْكُزَ (yarkuza) (yarkuza)		تَرْكُزَا (tarkuzā) (tarkuzā)	يَرْكُزَا (yarkuzā) (yarkuzā)		نَرْكُزَ (narkuza) (narkuza)	تَرْكُزُوا (tarkuzū) (tarkuzū)	يَرْكُزُوا (yarkuzū) (yarkuzū)
	f		تَرْكُزِي (tarkuzī) (tarkuzī)	تَرْكُزَ (tarkuza) (tarkuza)			تَرْكُزَا (tarkuzā) (tarkuzā)			تَرْكُزْنَ (tarkuzna) (tarkuzna)	يَرْكُزْنَ (yarkuzna) (yarkuzna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْكُزْ (ʾarkuz) (ʾarkuz)	تَرْكُزْ (tarkuz) (tarkuz)	يَرْكُزْ (yarkuz) (yarkuz)		تَرْكُزَا (tarkuzā) (tarkuzā)	يَرْكُزَا (yarkuzā) (yarkuzā)		نَرْكُزْ (narkuz) (narkuz)	تَرْكُزُوا (tarkuzū) (tarkuzū)	يَرْكُزُوا (yarkuzū) (yarkuzū)
	f		تَرْكُزِي (tarkuzī) (tarkuzī)	تَرْكُزْ (tarkuz) (tarkuz)			تَرْكُزَا (tarkuzā) (tarkuzā)			تَرْكُزْنَ (tarkuzna) (tarkuzna)	يَرْكُزْنَ (yarkuzna) (yarkuzna)
императив الأمر	m		اُرْكُزْ (urkuz) (urkuz)			اُرْكُزَا (urkuzā) (urkuzā)				اُرْكُزُوا (urkuzū) (urkuzū)
	f		اُرْكُزِي (urkuzī) (urkuzī)							اُرْكُزْنَ (urkuzna) (urkuzna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُكِزْتُ (rukiztu) (rukiztu)	رُكِزْتَ (rukizta) (rukizta)	رُكِزَ (rukiza)		رُكِزْتُمَا (rukiztumā) (rukiztumā)	رُكِزَا (rukizā) (rukizā)		رُكِزْنَا (rukiznā) (rukiznā)	رُكِزْتُمْ (rukiztum) (rukiztum)	رُكِزُوا (rukizū) (rukizū)
	f		رُكِزْتِ (rukizti) (rukizti)	رُكِزَتْ (rukizat) (rukizat)			رُكِزَتَا (rukizatā) (rukizatā)			رُكِزْتُنَّ (rukiztunna) (rukiztunna)	رُكِزْنَ (rukizna) (rukizna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْكَزُ (ʾurkazu) (ʾurkazu)	تُرْكَزُ (turkazu) (turkazu)	يُرْكَزُ (yurkazu) (yurkazu)		تُرْكَزَانِ (turkazāni) (turkazāni)	يُرْكَزَانِ (yurkazāni) (yurkazāni)		نُرْكَزُ (nurkazu) (nurkazu)	تُرْكَزُونَ (turkazūna) (turkazūna)	يُرْكَزُونَ (yurkazūna) (yurkazūna)
	f		تُرْكَزِينَ (turkazīna) (turkazīna)	تُرْكَزُ (turkazu) (turkazu)			تُرْكَزَانِ (turkazāni) (turkazāni)			تُرْكَزْنَ (turkazna) (turkazna)	يُرْكَزْنَ (yurkazna) (yurkazna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْكَزَ (ʾurkaza) (ʾurkaza)	تُرْكَزَ (turkaza) (turkaza)	يُرْكَزَ (yurkaza) (yurkaza)		تُرْكَزَا (turkazā) (turkazā)	يُرْكَزَا (yurkazā) (yurkazā)		نُرْكَزَ (nurkaza) (nurkaza)	تُرْكَزُوا (turkazū) (turkazū)	يُرْكَزُوا (yurkazū) (yurkazū)
	f		تُرْكَزِي (turkazī) (turkazī)	تُرْكَزَ (turkaza) (turkaza)			تُرْكَزَا (turkazā) (turkazā)			تُرْكَزْنَ (turkazna) (turkazna)	يُرْكَزْنَ (yurkazna) (yurkazna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْكَزْ (ʾurkaz) (ʾurkaz)	تُرْكَزْ (turkaz) (turkaz)	يُرْكَزْ (yurkaz) (yurkaz)		تُرْكَزَا (turkazā) (turkazā)	يُرْكَزَا (yurkazā) (yurkazā)		نُرْكَزْ (nurkaz) (nurkaz)	تُرْكَزُوا (turkazū) (turkazū)	يُرْكَزُوا (yurkazū) (yurkazū)
	f		تُرْكَزِي (turkazī) (turkazī)	تُرْكَزْ (turkaz) (turkaz)			تُرْكَزَا (turkazā) (turkazā)			تُرْكَزْنَ (turkazna) (turkazna)	يُرْكَزْنَ (yurkazna) (yurkazna)