رَزَقَ
Изговор:
Значења:
- опскрбити
- осигурати (животно издржавање)
- дати
- даривати
- подарити
- захвалити (се) коме
Примери:
- .رَزَقَ مِنْهَا وَلَدًا
- Добио је сина са њом.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
осигурати животно издржавање, дати | يَرْزُقُ | رَزَقَ | 1. |
/ | / | / | 2. |
/ | / | / | 3. |
/ | / | / | 4. |
/ | / | / | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
привређивати, издржавати се | يَرْتَزِقُ | إِرْتَزَقَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
тражити издржавање | يَسْتَرْزِقُ | إِسْتَرْزَقَ | 10. |
Синоними:
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .لا أَسْتَطِيعُ أَنْ أُصَدِقَ أَنَّ نَفْسَ الله الَّذِي رَزَقَنَا بِلمَشَاعِرَ وَالعَقْلَ وَالفَكْرَ فِي نَفْسِ الوَقْتِ مَنَعَنَا مِنْ إِسْتِخْدَامِهِمْ
- Не могу веровати да нам је онај исти Бог који нас је опскрбио осећањима, разумом и интелектом у исто време забранио да се њима користимо. - Галилео Галилеј
Асоцијације:
Изведене речи:
- إِسْتِرْزَاقٌ - самостално издржавање
- رَازِقٌ - хранитељ, опскрбљивач, снабдевач
- رِزْقٌ - животно издржавање, храна, снабдевање, оброк, плата, власништво, својина
- رَزْقَةٌ - плата
- مُرْتَزَقٌ - средство за издржавање, занимање, темељ егзистенције
- مُرْتَزِقَةٌ - плаћеници, најамници, пустолови
- مَرْزُوقٌ - опскрбљен, снабдевен, срећан, блажен, благословљен
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола رَزَقَ (razaqa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
رَازِقٌ (rāziqun) (rāziqun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَرْزُوقٌ (marzūqun) (marzūqun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | رَزَقْتُ (razaqtu) (razaqtu) |
رَزَقْتَ (razaqta) (razaqta) |
رَزَقَ (razaqa) |
رَزَقْتُمَا (razaqtumā) (razaqtumā) |
رَزَقَا (razaqā) (razaqā) |
رَزَقْنَا (razaqnā) (razaqnā) |
رَزَقْتُمْ (razaqtum) (razaqtum) |
رَزَقُوا (razaqū) (razaqū) | |||
f | رَزَقْتِ (razaqti) (razaqti) |
رَزَقَتْ (razaqat) (razaqat) |
رَزَقَتَا (razaqatā) (razaqatā) |
رَزَقْتُنَّ (razaqtunna) (razaqtunna) |
رَزَقْنَ (razaqna) (razaqna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَرْزُقُ (ʾarzuqu) (ʾarzuqu) |
تَرْزُقُ (tarzuqu) (tarzuqu) |
يَرْزُقُ (yarzuqu) (yarzuqu) |
تَرْزُقَانِ (tarzuqāni) (tarzuqāni) |
يَرْزُقَانِ (yarzuqāni) (yarzuqāni) |
نَرْزُقُ (narzuqu) (narzuqu) |
تَرْزُقُونَ (tarzuqūna) (tarzuqūna) |
يَرْزُقُونَ (yarzuqūna) (yarzuqūna) | |||
f | تَرْزُقِينَ (tarzuqīna) (tarzuqīna) |
تَرْزُقُ (tarzuqu) (tarzuqu) |
تَرْزُقَانِ (tarzuqāni) (tarzuqāni) |
تَرْزُقْنَ (tarzuqna) (tarzuqna) |
يَرْزُقْنَ (yarzuqna) (yarzuqna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَرْزُقَ (ʾarzuqa) (ʾarzuqa) |
تَرْزُقَ (tarzuqa) (tarzuqa) |
يَرْزُقَ (yarzuqa) (yarzuqa) |
تَرْزُقَا (tarzuqā) (tarzuqā) |
يَرْزُقَا (yarzuqā) (yarzuqā) |
نَرْزُقَ (narzuqa) (narzuqa) |
تَرْزُقُوا (tarzuqū) (tarzuqū) |
يَرْزُقُوا (yarzuqū) (yarzuqū) | |||
f | تَرْزُقِي (tarzuqī) (tarzuqī) |
تَرْزُقَ (tarzuqa) (tarzuqa) |
تَرْزُقَا (tarzuqā) (tarzuqā) |
تَرْزُقْنَ (tarzuqna) (tarzuqna) |
يَرْزُقْنَ (yarzuqna) (yarzuqna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَرْزُقْ (ʾarzuq) (ʾarzuq) |
تَرْزُقْ (tarzuq) (tarzuq) |
يَرْزُقْ (yarzuq) (yarzuq) |
تَرْزُقَا (tarzuqā) (tarzuqā) |
يَرْزُقَا (yarzuqā) (yarzuqā) |
نَرْزُقْ (narzuq) (narzuq) |
تَرْزُقُوا (tarzuqū) (tarzuqū) |
يَرْزُقُوا (yarzuqū) (yarzuqū) | |||
f | تَرْزُقِي (tarzuqī) (tarzuqī) |
تَرْزُقْ (tarzuq) (tarzuq) |
تَرْزُقَا (tarzuqā) (tarzuqā) |
تَرْزُقْنَ (tarzuqna) (tarzuqna) |
يَرْزُقْنَ (yarzuqna) (yarzuqna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُرْزُقْ (urzuq) (urzuq) |
اُرْزُقَا (urzuqā) (urzuqā) |
اُرْزُقُوا (urzuqū) (urzuqū) |
||||||||
f | اُرْزُقِي (urzuqī) (urzuqī) |
اُرْزُقْنَ (urzuqna) (urzuqna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | رُزِقْتُ (ruziqtu) (ruziqtu) |
رُزِقْتَ (ruziqta) (ruziqta) |
رُزِقَ (ruziqa) |
رُزِقْتُمَا (ruziqtumā) (ruziqtumā) |
رُزِقَا (ruziqā) (ruziqā) |
رُزِقْنَا (ruziqnā) (ruziqnā) |
رُزِقْتُمْ (ruziqtum) (ruziqtum) |
رُزِقُوا (ruziqū) (ruziqū) | |||
f | رُزِقْتِ (ruziqti) (ruziqti) |
رُزِقَتْ (ruziqat) (ruziqat) |
رُزِقَتَا (ruziqatā) (ruziqatā) |
رُزِقْتُنَّ (ruziqtunna) (ruziqtunna) |
رُزِقْنَ (ruziqna) (ruziqna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُرْزَقُ (ʾurzaqu) (ʾurzaqu) |
تُرْزَقُ (turzaqu) (turzaqu) |
يُرْزَقُ (yurzaqu) (yurzaqu) |
تُرْزَقَانِ (turzaqāni) (turzaqāni) |
يُرْزَقَانِ (yurzaqāni) (yurzaqāni) |
نُرْزَقُ (nurzaqu) (nurzaqu) |
تُرْزَقُونَ (turzaqūna) (turzaqūna) |
يُرْزَقُونَ (yurzaqūna) (yurzaqūna) | |||
f | تُرْزَقِينَ (turzaqīna) (turzaqīna) |
تُرْزَقُ (turzaqu) (turzaqu) |
تُرْزَقَانِ (turzaqāni) (turzaqāni) |
تُرْزَقْنَ (turzaqna) (turzaqna) |
يُرْزَقْنَ (yurzaqna) (yurzaqna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُرْزَقَ (ʾurzaqa) (ʾurzaqa) |
تُرْزَقَ (turzaqa) (turzaqa) |
يُرْزَقَ (yurzaqa) (yurzaqa) |
تُرْزَقَا (turzaqā) (turzaqā) |
يُرْزَقَا (yurzaqā) (yurzaqā) |
نُرْزَقَ (nurzaqa) (nurzaqa) |
تُرْزَقُوا (turzaqū) (turzaqū) |
يُرْزَقُوا (yurzaqū) (yurzaqū) | |||
f | تُرْزَقِي (turzaqī) (turzaqī) |
تُرْزَقَ (turzaqa) (turzaqa) |
تُرْزَقَا (turzaqā) (turzaqā) |
تُرْزَقْنَ (turzaqna) (turzaqna) |
يُرْزَقْنَ (yurzaqna) (yurzaqna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُرْزَقْ (ʾurzaq) (ʾurzaq) |
تُرْزَقْ (turzaq) (turzaq) |
يُرْزَقْ (yurzaq) (yurzaq) |
تُرْزَقَا (turzaqā) (turzaqā) |
يُرْزَقَا (yurzaqā) (yurzaqā) |
نُرْزَقْ (nurzaq) (nurzaq) |
تُرْزَقُوا (turzaqū) (turzaqū) |
يُرْزَقُوا (yurzaqū) (yurzaqū) | |||
f | تُرْزَقِي (turzaqī) (turzaqī) |
تُرْزَقْ (turzaq) (turzaq) |
تُرْزَقَا (turzaqā) (turzaqā) |
تُرْزَقْنَ (turzaqna) (turzaqna) |
يُرْزَقْنَ (yurzaqna) (yurzaqna) |