رَفَضَ

Корен: ر ف ض*

Карикатура приказује богаташа који одбија да помогне просјаку без ноге.

Изговор:

DIN: rafaḍa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. одбити
2. одбацити
3. отказати
4. оставити
5. напустити
6. разбити
7. сломити

Примери:

. رَفَضَ مُحَمَّدٌ أَنْ يَلْعَبَ مَعَ صَديقَهَ

Мухамед је одбио да се игра са пријатељем.

Синоними:

• رَدَّ - одбацити
• خَصَمَ - одбити /од плате/
• فَسَخَ - отказати

Супротне речи:

• تَسَلَّمَ - примити
• قَبِلَ - примити, прихватити
• وافَقَ - примити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
разбити, сломити	يَرْفُضُ	رَفَضَ	1.
/	/	/	2.
удаљити од себе	يُرَافِضُ	رَافَضَ	3.
бити широка (долина)	يُرْفِضُ	أَرْفَضَ	4.
разбити се, разлити се	يَتَرَفَّضُ	تَرَفَّضَ	5.
међусобно се дописивати	يَتَكَاتَبُ	تَكَاتَبَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
бити широка (долина)	يَسْتَرْفِضُ	إِسْتَرْفَضَ	10.

Изреке и пословице:

.مِنَ السَّهْلِ أَنْ تَرْفُضَ الَّلذي لَيْسَ مَطْلوبًا

Лако је одбити непонуђено.

Асоцијације:

• فَسْخٌ - раскид
• حُزْنٌ - туга
• يأْسٌ - очај

Изведене речи:

• تَرَفُّضٌ - фанатизам
• رافِضٌ - онај који одбија,оставља
• رافِضَةٌ - отпадници, од вође одметнути војници
• رافِضَيٌّ - отпаднички, фанатичан
• رَفْضٌ - одбацивање, одбијање
• رُفْضٌ - фанатизам
• رِفْضٌ - рафидијско учење
• رَفيضٌ - одбачен, напуштен, разбијен

Сродни чланци са Википедије:

رَفَضَ

Преводи

Енглески: [1] refuse ☞en Италијански: [1] rifiutare ☞it Немачки: [1] verweigern ☞de Шпански: [1] rechazar ☞es Француски: [1] refuser ☞fr Фински: [1] kieltäytyä ☞fi Грчки: [1] αρνούμαι ☞el

Руски: [1] отказываться ☞ru Португалски: [1] recusar ☞pt Македонски: [1] одбивање ☞mk Српски: [1] одбити ☞sr Мађарски: [1] visszautasít ☞hu Бугарски: [1] отказвам ☞bg Кинески: [1] 拒絕 ☞zh

Конјугација глагола رَفَضَ (rafaḍa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَافِضٌ (rāfiḍun) (rāfiḍun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْفُوضٌ (marfūḍun) (marfūḍun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَفَضْتُ (rafaḍtu) (rafaḍtu)	رَفَضْتَ (rafaḍta) (rafaḍta)	رَفَضَ (rafaḍa)		رَفَضْتُمَا (rafaḍtumā) (rafaḍtumā)	رَفَضَا (rafaḍā) (rafaḍā)		رَفَضْنَا (rafaḍnā) (rafaḍnā)	رَفَضْتُمْ (rafaḍtum) (rafaḍtum)	رَفَضُوا (rafaḍū) (rafaḍū)
	f		رَفَضْتِ (rafaḍti) (rafaḍti)	رَفَضَتْ (rafaḍat) (rafaḍat)			رَفَضَتَا (rafaḍatā) (rafaḍatā)			رَفَضْتُنَّ (rafaḍtunna) (rafaḍtunna)	رَفَضْنَ (rafaḍna) (rafaḍna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْفُضُ (ʾarfuḍu) (ʾarfuḍu)	تَرْفُضُ (tarfuḍu) (tarfuḍu)	يَرْفُضُ (yarfuḍu) (yarfuḍu)		تَرْفُضَانِ (tarfuḍāni) (tarfuḍāni)	يَرْفُضَانِ (yarfuḍāni) (yarfuḍāni)		نَرْفُضُ (narfuḍu) (narfuḍu)	تَرْفُضُونَ (tarfuḍūna) (tarfuḍūna)	يَرْفُضُونَ (yarfuḍūna) (yarfuḍūna)
	f		تَرْفُضِينَ (tarfuḍīna) (tarfuḍīna)	تَرْفُضُ (tarfuḍu) (tarfuḍu)			تَرْفُضَانِ (tarfuḍāni) (tarfuḍāni)			تَرْفُضْنَ (tarfuḍna) (tarfuḍna)	يَرْفُضْنَ (yarfuḍna) (yarfuḍna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْفُضَ (ʾarfuḍa) (ʾarfuḍa)	تَرْفُضَ (tarfuḍa) (tarfuḍa)	يَرْفُضَ (yarfuḍa) (yarfuḍa)		تَرْفُضَا (tarfuḍā) (tarfuḍā)	يَرْفُضَا (yarfuḍā) (yarfuḍā)		نَرْفُضَ (narfuḍa) (narfuḍa)	تَرْفُضُوا (tarfuḍū) (tarfuḍū)	يَرْفُضُوا (yarfuḍū) (yarfuḍū)
	f		تَرْفُضِي (tarfuḍī) (tarfuḍī)	تَرْفُضَ (tarfuḍa) (tarfuḍa)			تَرْفُضَا (tarfuḍā) (tarfuḍā)			تَرْفُضْنَ (tarfuḍna) (tarfuḍna)	يَرْفُضْنَ (yarfuḍna) (yarfuḍna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْفُضْ (ʾarfuḍ) (ʾarfuḍ)	تَرْفُضْ (tarfuḍ) (tarfuḍ)	يَرْفُضْ (yarfuḍ) (yarfuḍ)		تَرْفُضَا (tarfuḍā) (tarfuḍā)	يَرْفُضَا (yarfuḍā) (yarfuḍā)		نَرْفُضْ (narfuḍ) (narfuḍ)	تَرْفُضُوا (tarfuḍū) (tarfuḍū)	يَرْفُضُوا (yarfuḍū) (yarfuḍū)
	f		تَرْفُضِي (tarfuḍī) (tarfuḍī)	تَرْفُضْ (tarfuḍ) (tarfuḍ)			تَرْفُضَا (tarfuḍā) (tarfuḍā)			تَرْفُضْنَ (tarfuḍna) (tarfuḍna)	يَرْفُضْنَ (yarfuḍna) (yarfuḍna)
императив الأمر	m		اُرْفُضْ (urfuḍ) (urfuḍ)			اُرْفُضَا (urfuḍā) (urfuḍā)				اُرْفُضُوا (urfuḍū) (urfuḍū)
	f		اُرْفُضِي (urfuḍī) (urfuḍī)							اُرْفُضْنَ (urfuḍna) (urfuḍna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُفِضْتُ (rufiḍtu) (rufiḍtu)	رُفِضْتَ (rufiḍta) (rufiḍta)	رُفِضَ (rufiḍa)		رُفِضْتُمَا (rufiḍtumā) (rufiḍtumā)	رُفِضَا (rufiḍā) (rufiḍā)		رُفِضْنَا (rufiḍnā) (rufiḍnā)	رُفِضْتُمْ (rufiḍtum) (rufiḍtum)	رُفِضُوا (rufiḍū) (rufiḍū)
	f		رُفِضْتِ (rufiḍti) (rufiḍti)	رُفِضَتْ (rufiḍat) (rufiḍat)			رُفِضَتَا (rufiḍatā) (rufiḍatā)			رُفِضْتُنَّ (rufiḍtunna) (rufiḍtunna)	رُفِضْنَ (rufiḍna) (rufiḍna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْفَضُ (ʾurfaḍu) (ʾurfaḍu)	تُرْفَضُ (turfaḍu) (turfaḍu)	يُرْفَضُ (yurfaḍu) (yurfaḍu)		تُرْفَضَانِ (turfaḍāni) (turfaḍāni)	يُرْفَضَانِ (yurfaḍāni) (yurfaḍāni)		نُرْفَضُ (nurfaḍu) (nurfaḍu)	تُرْفَضُونَ (turfaḍūna) (turfaḍūna)	يُرْفَضُونَ (yurfaḍūna) (yurfaḍūna)
	f		تُرْفَضِينَ (turfaḍīna) (turfaḍīna)	تُرْفَضُ (turfaḍu) (turfaḍu)			تُرْفَضَانِ (turfaḍāni) (turfaḍāni)			تُرْفَضْنَ (turfaḍna) (turfaḍna)	يُرْفَضْنَ (yurfaḍna) (yurfaḍna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْفَضَ (ʾurfaḍa) (ʾurfaḍa)	تُرْفَضَ (turfaḍa) (turfaḍa)	يُرْفَضَ (yurfaḍa) (yurfaḍa)		تُرْفَضَا (turfaḍā) (turfaḍā)	يُرْفَضَا (yurfaḍā) (yurfaḍā)		نُرْفَضَ (nurfaḍa) (nurfaḍa)	تُرْفَضُوا (turfaḍū) (turfaḍū)	يُرْفَضُوا (yurfaḍū) (yurfaḍū)
	f		تُرْفَضِي (turfaḍī) (turfaḍī)	تُرْفَضَ (turfaḍa) (turfaḍa)			تُرْفَضَا (turfaḍā) (turfaḍā)			تُرْفَضْنَ (turfaḍna) (turfaḍna)	يُرْفَضْنَ (yurfaḍna) (yurfaḍna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْفَضْ (ʾurfaḍ) (ʾurfaḍ)	تُرْفَضْ (turfaḍ) (turfaḍ)	يُرْفَضْ (yurfaḍ) (yurfaḍ)		تُرْفَضَا (turfaḍā) (turfaḍā)	يُرْفَضَا (yurfaḍā) (yurfaḍā)		نُرْفَضْ (nurfaḍ) (nurfaḍ)	تُرْفَضُوا (turfaḍū) (turfaḍū)	يُرْفَضُوا (yurfaḍū) (yurfaḍū)
	f		تُرْفَضِي (turfaḍī) (turfaḍī)	تُرْفَضْ (turfaḍ) (turfaḍ)			تُرْفَضَا (turfaḍā) (turfaḍā)			تُرْفَضْنَ (turfaḍna) (turfaḍna)	يُرْفَضْنَ (yurfaḍna) (yurfaḍna)