سَجَدَ
Изговор:
Значења:
- пасти ничице
- оборити главу
- погнути се
- обожавати
- поклонити се пред
Примери:
- .وقَد سَجَدَ وسَأَلَ الله لِمُسَاعَدَتِهِ
- Пао је ничице и молио Бога за помоћ.
Синоними:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
пасти ничице | يَسْجُدُ | سَجَدَ | 1. |
/ | / | / | 2. |
/ | / | / | 3. |
оборити главу | يُسْجِدُ | أَسْجَدَ | 4. |
/ | / | / | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .أَهْوَؤُكَ عِنْدَما تَسْجُدُ فِي جامِعِكَ و تَعْبُدُ فِي مَعْبَدِكَ وَ تُصَلِي فِي كَنِيسَتِكَ
- .فَأَنا و أَنْتَ أَبْناءُ دِينٍ واحَدٍ و هِيَ الرّوحِيَّةُ
- Волим те када клањаш у својој џамији, клечиш у свом храму, молиш се у својој цркви. Јер, ти и ја смо синови исте религије, а она је духовност. - Џубран Халил Џубран
Асоцијације:
Изведене речи:
- أَسْجادٌ - јевреји и хришћани
- ساجِدٌ - човек који пада ничице (који се клања)
- سَجَّادٌ - обожавалац, онај који често пада ничице на сеџаду
- سَجَّادَةٌ - сеџада, молитвени тепих код муслимана,
- سَجْدَةٌ - падање ничице, простернација, сеџда
- سُجُودٌ - обожавање, простернирање, падање ничице
- مَسْجِدٌ - месџид, џамија, богомоља, храм
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола سَجَدَ (sağada) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
سَاجِدٌ (sājidun) (sāğidun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَسْجُودٌ (masjūdun) (masğūdun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | سَجَدْتُ (sajadtu) (sağadtu) |
سَجَدْتَ (sajadta) (sağadta) |
سَجَدَ (sağada) |
سَجَدْتُمَا (sajadtumā) (sağadtumā) |
سَجَدَا (sajadā) (sağadā) |
سَجَدْنَا (sajadnā) (sağadnā) |
سَجَدْتُمْ (sajadtum) (sağadtum) |
سَجَدُوا (sajadū) (sağadū) | |||
f | سَجَدْتِ (sajadti) (sağadti) |
سَجَدَتْ (sajadat) (sağadat) |
سَجَدَتَا (sajadatā) (sağadatā) |
سَجَدْتُنَّ (sajadtunna) (sağadtunna) |
سَجَدْنَ (sajadna) (sağadna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَسْجُدُ (ʾasjudu) (ʾasğudu) |
تَسْجُدُ (tasjudu) (tasğudu) |
يَسْجُدُ (yasjudu) (yasğudu) |
تَسْجُدَانِ (tasjudāni) (tasğudāni) |
يَسْجُدَانِ (yasjudāni) (yasğudāni) |
نَسْجُدُ (nasjudu) (nasğudu) |
تَسْجُدُونَ (tasjudūna) (tasğudūna) |
يَسْجُدُونَ (yasjudūna) (yasğudūna) | |||
f | تَسْجُدِينَ (tasjudīna) (tasğudīna) |
تَسْجُدُ (tasjudu) (tasğudu) |
تَسْجُدَانِ (tasjudāni) (tasğudāni) |
تَسْجُدْنَ (tasjudna) (tasğudna) |
يَسْجُدْنَ (yasjudna) (yasğudna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَسْجُدَ (ʾasjuda) (ʾasğuda) |
تَسْجُدَ (tasjuda) (tasğuda) |
يَسْجُدَ (yasjuda) (yasğuda) |
تَسْجُدَا (tasjudā) (tasğudā) |
يَسْجُدَا (yasjudā) (yasğudā) |
نَسْجُدَ (nasjuda) (nasğuda) |
تَسْجُدُوا (tasjudū) (tasğudū) |
يَسْجُدُوا (yasjudū) (yasğudū) | |||
f | تَسْجُدِي (tasjudī) (tasğudī) |
تَسْجُدَ (tasjuda) (tasğuda) |
تَسْجُدَا (tasjudā) (tasğudā) |
تَسْجُدْنَ (tasjudna) (tasğudna) |
يَسْجُدْنَ (yasjudna) (yasğudna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَسْجُدْ (ʾasjud) (ʾasğud) |
تَسْجُدْ (tasjud) (tasğud) |
يَسْجُدْ (yasjud) (yasğud) |
تَسْجُدَا (tasjudā) (tasğudā) |
يَسْجُدَا (yasjudā) (yasğudā) |
نَسْجُدْ (nasjud) (nasğud) |
تَسْجُدُوا (tasjudū) (tasğudū) |
يَسْجُدُوا (yasjudū) (yasğudū) | |||
f | تَسْجُدِي (tasjudī) (tasğudī) |
تَسْجُدْ (tasjud) (tasğud) |
تَسْجُدَا (tasjudā) (tasğudā) |
تَسْجُدْنَ (tasjudna) (tasğudna) |
يَسْجُدْنَ (yasjudna) (yasğudna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُسْجُدْ (usjud) (usğud) |
اُسْجُدَا (usjudā) (usğudā) |
اُسْجُدُوا (usjudū) (usğudū) |
||||||||
f | اُسْجُدِي (usjudī) (usğudī) |
اُسْجُدْنَ (usjudna) (usğudna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | سُجِدْتُ (sujidtu) (suğidtu) |
سُجِدْتَ (sujidta) (suğidta) |
سُجِدَ (suğida) |
سُجِدْتُمَا (sujidtumā) (suğidtumā) |
سُجِدَا (sujidā) (suğidā) |
سُجِدْنَا (sujidnā) (suğidnā) |
سُجِدْتُمْ (sujidtum) (suğidtum) |
سُجِدُوا (sujidū) (suğidū) | |||
f | سُجِدْتِ (sujidti) (suğidti) |
سُجِدَتْ (sujidat) (suğidat) |
سُجِدَتَا (sujidatā) (suğidatā) |
سُجِدْتُنَّ (sujidtunna) (suğidtunna) |
سُجِدْنَ (sujidna) (suğidna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُسْجَدُ (ʾusjadu) (ʾusğadu) |
تُسْجَدُ (tusjadu) (tusğadu) |
يُسْجَدُ (yusjadu) (yusğadu) |
تُسْجَدَانِ (tusjadāni) (tusğadāni) |
يُسْجَدَانِ (yusjadāni) (yusğadāni) |
نُسْجَدُ (nusjadu) (nusğadu) |
تُسْجَدُونَ (tusjadūna) (tusğadūna) |
يُسْجَدُونَ (yusjadūna) (yusğadūna) | |||
f | تُسْجَدِينَ (tusjadīna) (tusğadīna) |
تُسْجَدُ (tusjadu) (tusğadu) |
تُسْجَدَانِ (tusjadāni) (tusğadāni) |
تُسْجَدْنَ (tusjadna) (tusğadna) |
يُسْجَدْنَ (yusjadna) (yusğadna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُسْجَدَ (ʾusjada) (ʾusğada) |
تُسْجَدَ (tusjada) (tusğada) |
يُسْجَدَ (yusjada) (yusğada) |
تُسْجَدَا (tusjadā) (tusğadā) |
يُسْجَدَا (yusjadā) (yusğadā) |
نُسْجَدَ (nusjada) (nusğada) |
تُسْجَدُوا (tusjadū) (tusğadū) |
يُسْجَدُوا (yusjadū) (yusğadū) | |||
f | تُسْجَدِي (tusjadī) (tusğadī) |
تُسْجَدَ (tusjada) (tusğada) |
تُسْجَدَا (tusjadā) (tusğadā) |
تُسْجَدْنَ (tusjadna) (tusğadna) |
يُسْجَدْنَ (yusjadna) (yusğadna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُسْجَدْ (ʾusjad) (ʾusğad) |
تُسْجَدْ (tusjad) (tusğad) |
يُسْجَدْ (yusjad) (yusğad) |
تُسْجَدَا (tusjadā) (tusğadā) |
يُسْجَدَا (yusjadā) (yusğadā) |
نُسْجَدْ (nusjad) (nusğad) |
تُسْجَدُوا (tusjadū) (tusğadū) |
يُسْجَدُوا (yusjadū) (yusğadū) | |||
f | تُسْجَدِي (tusjadī) (tusğadī) |
تُسْجَدْ (tusjad) (tusğad) |
تُسْجَدَا (tusjadā) (tusğadā) |
تُسْجَدْنَ (tusjadna) (tusğadna) |
يُسْجَدْنَ (yusjadna) (yusğadna) |