سَكَنَ

Корен: س ك ن*

Породична кућа, где станује породица.

Изговор:

DIN: sakana  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. становати
2. живети
3. настанити се
4. пребивати у

Примери:

.بالرَغْمِ مِنْ أَنَّ لَدَيْهِ شَقَّةً فَهُوَ ما زالَ يَسْكُنُ مَعَ والِدَيْهِ

Још увек станује са родитељима иако има свој стан.

Синоними:

• قَطَنَ بِ، في - становати, живети, пребивати у
• أَقامَ بِ - становати, населити се, пребивати, настанити се, боравити, живети

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
становати	يَسْكُنُ	سَكَنَ	1.
настанити, населити	يُسَكِّنُ	سَكَّنَ	2.
становати заједно с	يُسَاكِنُ	سَاكَنَ	3.
дати да станује	يُسْكِنُ	أَسْكَنَ	4.
осиромашити	يَتَسَكَّنُ	تَسَكَّنَ	5.
заједно становати с	يَتَسَاكَنُ	تَسَاكَنَ	6.
/	/	/	7.
покорити се	يَسْتَكِنُ	إِسْتَكَنَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Изреке и пословице:

.الحِكْمَةُ لا تَسْكُنُ فَقَطْ في البَيْتِ الواحِدِ

„Мудрост не станује само у једној кући.” - афричка пословица

Асоцијације:

• شَقَّةٌ - стан
• بَيْتٌ - кућа

Изведене речи:

• مُساكِنٌ - сустанар, суграђанин
• مَسْكَنٌ - стан, боравиште
• مَساكِنُ العُمّالِ - радничко насеље
• مَسْكونٌ - настањен, насељен
• ساكِنٌ - становник, житељ
• ساكِنٌ أَصْلِيٌّ - староседелац
• سُكّانٌ مَدَنِيّونَ - цивилно становништво, грађани
• سُكْنٌ - стан
• سَكِنَةٌ - стан, боравиште
• سَكَنِيٌّ - стамбени
• سُكْنَى - становање, боравак, пребивалиште

Сродни чланци са Википедије:

سَكَنَ

Преводи

Енглески: [1] live ☞en Италијански: [1] abitare ☞it Немачки: [1] wohnen ☞de Шпански: [1] vivir ☞es Француски: [1] habiter ☞fr Фински: [1] asua ☞fi Грчки: [1] μένω ☞el

Руски: [1] жить ☞ru Португалски: [1] viver ☞pt Македонски: [1] живее ☞mk Српски: [1] становати ☞sr Мађарски: [1] lakik ☞hu Бугарски: [1] живея ☞bg Кинески: [1] 住 ☞zh

Конјугација глагола سَكَنَ (sakana) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						سَاكِنٌ (sākinun) (sākinun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَسْكُونٌ (maskūnun) (maskūnun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	سَكَنْتُ (sakantu) (sakantu)	سَكَنْتَ (sakanta) (sakanta)	سَكَنَ (sakana)		سَكَنْتُمَا (sakantumā) (sakantumā)	سَكَنَا (sakanā) (sakanā)		سَكَنْنَا (sakannā) (sakannā)	سَكَنْتُمْ (sakantum) (sakantum)	سَكَنُوا (sakanū) (sakanū)
	f		سَكَنْتِ (sakanti) (sakanti)	سَكَنَتْ (sakanat) (sakanat)			سَكَنَتَا (sakanatā) (sakanatā)			سَكَنْتُنَّ (sakantunna) (sakantunna)	سَكَنْنَ (sakanna) (sakanna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَسْكُنُ (ʾaskunu) (ʾaskunu)	تَسْكُنُ (taskunu) (taskunu)	يَسْكُنُ (yaskunu) (yaskunu)		تَسْكُنَانِ (taskunāni) (taskunāni)	يَسْكُنَانِ (yaskunāni) (yaskunāni)		نَسْكُنُ (naskunu) (naskunu)	تَسْكُنُونَ (taskunūna) (taskunūna)	يَسْكُنُونَ (yaskunūna) (yaskunūna)
	f		تَسْكُنِينَ (taskunīna) (taskunīna)	تَسْكُنُ (taskunu) (taskunu)			تَسْكُنَانِ (taskunāni) (taskunāni)			تَسْكُنْنَ (taskunna) (taskunna)	يَسْكُنْنَ (yaskunna) (yaskunna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَسْكُنَ (ʾaskuna) (ʾaskuna)	تَسْكُنَ (taskuna) (taskuna)	يَسْكُنَ (yaskuna) (yaskuna)		تَسْكُنَا (taskunā) (taskunā)	يَسْكُنَا (yaskunā) (yaskunā)		نَسْكُنَ (naskuna) (naskuna)	تَسْكُنُوا (taskunū) (taskunū)	يَسْكُنُوا (yaskunū) (yaskunū)
	f		تَسْكُنِي (taskunī) (taskunī)	تَسْكُنَ (taskuna) (taskuna)			تَسْكُنَا (taskunā) (taskunā)			تَسْكُنْنَ (taskunna) (taskunna)	يَسْكُنْنَ (yaskunna) (yaskunna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَسْكُنْ (ʾaskun) (ʾaskun)	تَسْكُنْ (taskun) (taskun)	يَسْكُنْ (yaskun) (yaskun)		تَسْكُنَا (taskunā) (taskunā)	يَسْكُنَا (yaskunā) (yaskunā)		نَسْكُنْ (naskun) (naskun)	تَسْكُنُوا (taskunū) (taskunū)	يَسْكُنُوا (yaskunū) (yaskunū)
	f		تَسْكُنِي (taskunī) (taskunī)	تَسْكُنْ (taskun) (taskun)			تَسْكُنَا (taskunā) (taskunā)			تَسْكُنْنَ (taskunna) (taskunna)	يَسْكُنْنَ (yaskunna) (yaskunna)
императив الأمر	m		اُسْكُنْ (uskun) (uskun)			اُسْكُنَا (uskunā) (uskunā)				اُسْكُنُوا (uskunū) (uskunū)
	f		اُسْكُنِي (uskunī) (uskunī)							اُسْكُنْنَ (uskunna) (uskunna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	سُكِنْتُ (sukintu) (sukintu)	سُكِنْتَ (sukinta) (sukinta)	سُكِنَ (sukina)		سُكِنْتُمَا (sukintumā) (sukintumā)	سُكِنَا (sukinā) (sukinā)		سُكِنْنَا (sukinnā) (sukinnā)	سُكِنْتُمْ (sukintum) (sukintum)	سُكِنُوا (sukinū) (sukinū)
	f		سُكِنْتِ (sukinti) (sukinti)	سُكِنَتْ (sukinat) (sukinat)			سُكِنَتَا (sukinatā) (sukinatā)			سُكِنْتُنَّ (sukintunna) (sukintunna)	سُكِنْنَ (sukinna) (sukinna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُسْكَنُ (ʾuskanu) (ʾuskanu)	تُسْكَنُ (tuskanu) (tuskanu)	يُسْكَنُ (yuskanu) (yuskanu)		تُسْكَنَانِ (tuskanāni) (tuskanāni)	يُسْكَنَانِ (yuskanāni) (yuskanāni)		نُسْكَنُ (nuskanu) (nuskanu)	تُسْكَنُونَ (tuskanūna) (tuskanūna)	يُسْكَنُونَ (yuskanūna) (yuskanūna)
	f		تُسْكَنِينَ (tuskanīna) (tuskanīna)	تُسْكَنُ (tuskanu) (tuskanu)			تُسْكَنَانِ (tuskanāni) (tuskanāni)			تُسْكَنْنَ (tuskanna) (tuskanna)	يُسْكَنْنَ (yuskanna) (yuskanna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُسْكَنَ (ʾuskana) (ʾuskana)	تُسْكَنَ (tuskana) (tuskana)	يُسْكَنَ (yuskana) (yuskana)		تُسْكَنَا (tuskanā) (tuskanā)	يُسْكَنَا (yuskanā) (yuskanā)		نُسْكَنَ (nuskana) (nuskana)	تُسْكَنُوا (tuskanū) (tuskanū)	يُسْكَنُوا (yuskanū) (yuskanū)
	f		تُسْكَنِي (tuskanī) (tuskanī)	تُسْكَنَ (tuskana) (tuskana)			تُسْكَنَا (tuskanā) (tuskanā)			تُسْكَنْنَ (tuskanna) (tuskanna)	يُسْكَنْنَ (yuskanna) (yuskanna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُسْكَنْ (ʾuskan) (ʾuskan)	تُسْكَنْ (tuskan) (tuskan)	يُسْكَنْ (yuskan) (yuskan)		تُسْكَنَا (tuskanā) (tuskanā)	يُسْكَنَا (yuskanā) (yuskanā)		نُسْكَنْ (nuskan) (nuskan)	تُسْكَنُوا (tuskanū) (tuskanū)	يُسْكَنُوا (yuskanū) (yuskanū)
	f		تُسْكَنِي (tuskanī) (tuskanī)	تُسْكَنْ (tuskan) (tuskan)			تُسْكَنَا (tuskanā) (tuskanā)			تُسْكَنْنَ (tuskanna) (tuskanna)	يُسْكَنْنَ (yuskanna) (yuskanna)