شَرَحَ
Изговор:
Значења:
- објаснити
- изложити
- отворити
- проширити
- илустровати
- коментарисати
- описати
- дефинисати
- схватити
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
објаснити | يَشْرَحُ | شَرَحَ | 1. |
објаснити | يُشَرّحُ | شَرَّحَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
обрадовати | يُشْرحُ | أَشْرَحَ | 4. |
/ | / | / | 5. |
/ | / | / | 6. |
отворити се | يَنْشَرِحُ | إِنْشَرَحَ | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Примери:
- .شَرَحَ لي مُحَمَّدٌ كَيْفَ أَرْسُمَ الحِصانَ
- Мухамед ми је објаснио како да нацртам коња.
Синоними:
- بَيَّنَ - објаснити
- وَضَّحَ - објаснити, разјаснити, образложити, показати, изложити, објавити
- جَلَّى - открити, показати, учинити јасним, представити, предочити
- صَرَحَ - објаснити, разјаснити, показати, објавити, открити
- أَصْرَحَ - објаснити, разјаснити, изнети, показати, објавити
- فَسَرَ - објаснити, разјаснити, открити
- فَسَّرَ - објашњавати, тумачити, интерпретирати, открити
- إِسْتَفْسَرَ - објаснити, разјаснити
Изреке и пословице:
- .الشَّيءُ الذي لا يُمْكِنُ أَنْ يُشْرَحَ لِلْنَفْسِ يَجِبُ أَنْ يُقالَ لِآخَرٍ
- „Oно што се не може објаснити самоме себи, треба говорити другоме.” - Меша Селимовић
Асоцијације:
- رِياضِيّاتٌ - математика
- واجِبٌ - задатак
- مُعَلِّمَةٌ - учитељица
Изведене речи:
- شَرْحٌ - објашњење, излагање, тумачење, коментар, опис, примедба, напомена, дефиниција
- شَرْحٌ تَمْهيدِيٌّ - претходне (уводне) напомене
- تَشْريحٌ - сецирање, обдукција, анатомија
- شارِحٌ - тумач, коментатор
- إِنْشِراحٌ - радост, ведрина, задовољство
- شَرْحِيٌّ - који објашњава, експликативан, коментаторски
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола شَرَحَ (šaraḥa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
شَارِحٌ (šāriḥun) (šāriḥun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَشْرُوحٌ (mašrūḥun) (mašrūḥun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | شَرَحْتُ (šaraḥtu) (šaraḥtu) |
شَرَحْتَ (šaraḥta) (šaraḥta) |
شَرَحَ (šaraḥa) |
شَرَحْتُمَا (šaraḥtumā) (šaraḥtumā) |
شَرَحَا (šaraḥā) (šaraḥā) |
شَرَحْنَا (šaraḥnā) (šaraḥnā) |
شَرَحْتُمْ (šaraḥtum) (šaraḥtum) |
شَرَحُوا (šaraḥū) (šaraḥū) | |||
f | شَرَحْتِ (šaraḥti) (šaraḥti) |
شَرَحَتْ (šaraḥat) (šaraḥat) |
شَرَحَتَا (šaraḥatā) (šaraḥatā) |
شَرَحْتُنَّ (šaraḥtunna) (šaraḥtunna) |
شَرَحْنَ (šaraḥna) (šaraḥna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَشْرَحُ (ʾašraḥu) (ʾašraḥu) |
تَشْرَحُ (tašraḥu) (tašraḥu) |
يَشْرَحُ (yašraḥu) (yašraḥu) |
تَشْرَحَانِ (tašraḥāni) (tašraḥāni) |
يَشْرَحَانِ (yašraḥāni) (yašraḥāni) |
نَشْرَحُ (našraḥu) (našraḥu) |
تَشْرَحُونَ (tašraḥūna) (tašraḥūna) |
يَشْرَحُونَ (yašraḥūna) (yašraḥūna) | |||
f | تَشْرَحِينَ (tašraḥīna) (tašraḥīna) |
تَشْرَحُ (tašraḥu) (tašraḥu) |
تَشْرَحَانِ (tašraḥāni) (tašraḥāni) |
تَشْرَحْنَ (tašraḥna) (tašraḥna) |
يَشْرَحْنَ (yašraḥna) (yašraḥna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَشْرَحَ (ʾašraḥa) (ʾašraḥa) |
تَشْرَحَ (tašraḥa) (tašraḥa) |
يَشْرَحَ (yašraḥa) (yašraḥa) |
تَشْرَحَا (tašraḥā) (tašraḥā) |
يَشْرَحَا (yašraḥā) (yašraḥā) |
نَشْرَحَ (našraḥa) (našraḥa) |
تَشْرَحُوا (tašraḥū) (tašraḥū) |
يَشْرَحُوا (yašraḥū) (yašraḥū) | |||
f | تَشْرَحِي (tašraḥī) (tašraḥī) |
تَشْرَحَ (tašraḥa) (tašraḥa) |
تَشْرَحَا (tašraḥā) (tašraḥā) |
تَشْرَحْنَ (tašraḥna) (tašraḥna) |
يَشْرَحْنَ (yašraḥna) (yašraḥna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَشْرَحْ (ʾašraḥ) (ʾašraḥ) |
تَشْرَحْ (tašraḥ) (tašraḥ) |
يَشْرَحْ (yašraḥ) (yašraḥ) |
تَشْرَحَا (tašraḥā) (tašraḥā) |
يَشْرَحَا (yašraḥā) (yašraḥā) |
نَشْرَحْ (našraḥ) (našraḥ) |
تَشْرَحُوا (tašraḥū) (tašraḥū) |
يَشْرَحُوا (yašraḥū) (yašraḥū) | |||
f | تَشْرَحِي (tašraḥī) (tašraḥī) |
تَشْرَحْ (tašraḥ) (tašraḥ) |
تَشْرَحَا (tašraḥā) (tašraḥā) |
تَشْرَحْنَ (tašraḥna) (tašraḥna) |
يَشْرَحْنَ (yašraḥna) (yašraḥna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِشْرَحْ (išraḥ) (išraḥ) |
اِشْرَحَا (išraḥā) (išraḥā) |
اِشْرَحُوا (išraḥū) (išraḥū) |
||||||||
f | اِشْرَحِي (išraḥī) (išraḥī) |
اِشْرَحْنَ (išraḥna) (išraḥna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | شُرِحْتُ (šuriḥtu) (šuriḥtu) |
شُرِحْتَ (šuriḥta) (šuriḥta) |
شُرِحَ (šuriḥa) |
شُرِحْتُمَا (šuriḥtumā) (šuriḥtumā) |
شُرِحَا (šuriḥā) (šuriḥā) |
شُرِحْنَا (šuriḥnā) (šuriḥnā) |
شُرِحْتُمْ (šuriḥtum) (šuriḥtum) |
شُرِحُوا (šuriḥū) (šuriḥū) | |||
f | شُرِحْتِ (šuriḥti) (šuriḥti) |
شُرِحَتْ (šuriḥat) (šuriḥat) |
شُرِحَتَا (šuriḥatā) (šuriḥatā) |
شُرِحْتُنَّ (šuriḥtunna) (šuriḥtunna) |
شُرِحْنَ (šuriḥna) (šuriḥna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُشْرَحُ (ʾušraḥu) (ʾušraḥu) |
تُشْرَحُ (tušraḥu) (tušraḥu) |
يُشْرَحُ (yušraḥu) (yušraḥu) |
تُشْرَحَانِ (tušraḥāni) (tušraḥāni) |
يُشْرَحَانِ (yušraḥāni) (yušraḥāni) |
نُشْرَحُ (nušraḥu) (nušraḥu) |
تُشْرَحُونَ (tušraḥūna) (tušraḥūna) |
يُشْرَحُونَ (yušraḥūna) (yušraḥūna) | |||
f | تُشْرَحِينَ (tušraḥīna) (tušraḥīna) |
تُشْرَحُ (tušraḥu) (tušraḥu) |
تُشْرَحَانِ (tušraḥāni) (tušraḥāni) |
تُشْرَحْنَ (tušraḥna) (tušraḥna) |
يُشْرَحْنَ (yušraḥna) (yušraḥna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُشْرَحَ (ʾušraḥa) (ʾušraḥa) |
تُشْرَحَ (tušraḥa) (tušraḥa) |
يُشْرَحَ (yušraḥa) (yušraḥa) |
تُشْرَحَا (tušraḥā) (tušraḥā) |
يُشْرَحَا (yušraḥā) (yušraḥā) |
نُشْرَحَ (nušraḥa) (nušraḥa) |
تُشْرَحُوا (tušraḥū) (tušraḥū) |
يُشْرَحُوا (yušraḥū) (yušraḥū) | |||
f | تُشْرَحِي (tušraḥī) (tušraḥī) |
تُشْرَحَ (tušraḥa) (tušraḥa) |
تُشْرَحَا (tušraḥā) (tušraḥā) |
تُشْرَحْنَ (tušraḥna) (tušraḥna) |
يُشْرَحْنَ (yušraḥna) (yušraḥna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُشْرَحْ (ʾušraḥ) (ʾušraḥ) |
تُشْرَحْ (tušraḥ) (tušraḥ) |
يُشْرَحْ (yušraḥ) (yušraḥ) |
تُشْرَحَا (tušraḥā) (tušraḥā) |
يُشْرَحَا (yušraḥā) (yušraḥā) |
نُشْرَحْ (nušraḥ) (nušraḥ) |
تُشْرَحُوا (tušraḥū) (tušraḥū) |
يُشْرَحُوا (yušraḥū) (yušraḥū) | |||
f | تُشْرَحِي (tušraḥī) (tušraḥī) |
تُشْرَحْ (tušraḥ) (tušraḥ) |
تُشْرَحَا (tušraḥā) (tušraḥā) |
تُشْرَحْنَ (tušraḥna) (tušraḥna) |
يُشْرَحْنَ (yušraḥna) (yušraḥna) |