شَهَرَ

Корен: ش ه ر*

Франц Антон Месмер се прославио применом магнетотерапије у аристократским круговима.

Изговор:

DIN: šahara  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. објавити
2. разгласити
3. раширити
4. учинити чувеним
5. бити чувен
6. прославити се

Примери:

.شُهِرَ أَبِيَاه كْلَوُدِيُوس كَالقَائِدِ العَسْكَرِيِّ فِي الحُرُوبِ ضِدَّ الأَتْرُوسْكَانِ

Апије Клаудије се прославио као војсковођа у ратовима против Етрураца.

Синоними:

• إِشْتَهَرَ - прославити се
• أَفْشَى - разгласити
• بَاحَ - разгласити
• أَذَاعَ - разгласити
• نَشَرَ - разгласити, раширити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
објавити, разгласити	يَشْهَرُ	شَهَرَ	1.
учинити чувеним	يُشَهِّرُ	شَهَّرَ	2.
изнајмити на месец дана	يُشَاهِرُ	شَاهَرَ	3.
учинити чувеним	يُشْهِرُ	أَشْهَرَ	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
учинити чувеним	يَشْتَهِرُ	إِشْتَهَرَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• جَبَّأَ - сакрити
• أَخْفَى - сакрити
• حَجَبَ - сакрити
• سَتَرَ - сакрити
• كَتَمَ - сакрити

Изреке и пословице:

.تَشْهُرُ المَوْتُ الحَياةَ شَرِيفَةً

Часна смрт чини живот славним.

Асоцијације:

• مَجْدٌ - углед
• شَرَفٌ - част
• عِزٌّ - част

Изведене речи:

• إِشْتِهَارٌ - гласовитост, чувеност, глас, углед
• إِشْهَارٌ - објављивање, саопштење, објашњење
• شُهْرَةٌ - слава, репутација
• شَهِيرٌ - чувен, познат
• مُشَهَّرٌ - чувен, озлоглашен
• مَشْهُورٌ - чувен, славан, популаран

Сродни чланци са Википедије:

شَهَرَ

Преводи

Енглески: [1] famous ☞en Италијански: [1] famoso ☞it Немачки: [1] berühmt ☞de Шпански: [1] famoso ☞es Француски: [1] célèbrer ☞fr Фински: [1] kuuluisa ☞fi Грчки: [1] φημισμένος ☞el

Руски: [1] известный ☞ru Португалски: [1] famoso ☞pt Македонски: [1] познат ☞mk Српски: [1] чувен ☞sr Мађарски: [1] híres ☞hu Бугарски: [1] известен ☞bg Кинески: [1] 著名 ☞zh

Конјугација глагола شَهَرَ (šahara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						شَاهِرٌ (šāhirun) (šāhirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَشْهُورٌ (mašhūrun) (mašhūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	شَهَرْتُ (šahartu) (šahartu)	شَهَرْتَ (šaharta) (šaharta)	شَهَرَ (šahara)		شَهَرْتُمَا (šahartumā) (šahartumā)	شَهَرَا (šaharā) (šaharā)		شَهَرْنَا (šaharnā) (šaharnā)	شَهَرْتُمْ (šahartum) (šahartum)	شَهَرُوا (šaharū) (šaharū)
	f		شَهَرْتِ (šaharti) (šaharti)	شَهَرَتْ (šaharat) (šaharat)			شَهَرَتَا (šaharatā) (šaharatā)			شَهَرْتُنَّ (šahartunna) (šahartunna)	شَهَرْنَ (šaharna) (šaharna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَشْهَرُ (ʾašharu) (ʾašharu)	تَشْهَرُ (tašharu) (tašharu)	يَشْهَرُ (yašharu) (yašharu)		تَشْهَرَانِ (tašharāni) (tašharāni)	يَشْهَرَانِ (yašharāni) (yašharāni)		نَشْهَرُ (našharu) (našharu)	تَشْهَرُونَ (tašharūna) (tašharūna)	يَشْهَرُونَ (yašharūna) (yašharūna)
	f		تَشْهَرِينَ (tašharīna) (tašharīna)	تَشْهَرُ (tašharu) (tašharu)			تَشْهَرَانِ (tašharāni) (tašharāni)			تَشْهَرْنَ (tašharna) (tašharna)	يَشْهَرْنَ (yašharna) (yašharna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَشْهَرَ (ʾašhara) (ʾašhara)	تَشْهَرَ (tašhara) (tašhara)	يَشْهَرَ (yašhara) (yašhara)		تَشْهَرَا (tašharā) (tašharā)	يَشْهَرَا (yašharā) (yašharā)		نَشْهَرَ (našhara) (našhara)	تَشْهَرُوا (tašharū) (tašharū)	يَشْهَرُوا (yašharū) (yašharū)
	f		تَشْهَرِي (tašharī) (tašharī)	تَشْهَرَ (tašhara) (tašhara)			تَشْهَرَا (tašharā) (tašharā)			تَشْهَرْنَ (tašharna) (tašharna)	يَشْهَرْنَ (yašharna) (yašharna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَشْهَرْ (ʾašhar) (ʾašhar)	تَشْهَرْ (tašhar) (tašhar)	يَشْهَرْ (yašhar) (yašhar)		تَشْهَرَا (tašharā) (tašharā)	يَشْهَرَا (yašharā) (yašharā)		نَشْهَرْ (našhar) (našhar)	تَشْهَرُوا (tašharū) (tašharū)	يَشْهَرُوا (yašharū) (yašharū)
	f		تَشْهَرِي (tašharī) (tašharī)	تَشْهَرْ (tašhar) (tašhar)			تَشْهَرَا (tašharā) (tašharā)			تَشْهَرْنَ (tašharna) (tašharna)	يَشْهَرْنَ (yašharna) (yašharna)
императив الأمر	m		اِشْهَرْ (išhar) (išhar)			اِشْهَرَا (išharā) (išharā)				اِشْهَرُوا (išharū) (išharū)
	f		اِشْهَرِي (išharī) (išharī)							اِشْهَرْنَ (išharna) (išharna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	شُهِرْتُ (šuhirtu) (šuhirtu)	شُهِرْتَ (šuhirta) (šuhirta)	شُهِرَ (šuhira)		شُهِرْتُمَا (šuhirtumā) (šuhirtumā)	شُهِرَا (šuhirā) (šuhirā)		شُهِرْنَا (šuhirnā) (šuhirnā)	شُهِرْتُمْ (šuhirtum) (šuhirtum)	شُهِرُوا (šuhirū) (šuhirū)
	f		شُهِرْتِ (šuhirti) (šuhirti)	شُهِرَتْ (šuhirat) (šuhirat)			شُهِرَتَا (šuhiratā) (šuhiratā)			شُهِرْتُنَّ (šuhirtunna) (šuhirtunna)	شُهِرْنَ (šuhirna) (šuhirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُشْهَرُ (ʾušharu) (ʾušharu)	تُشْهَرُ (tušharu) (tušharu)	يُشْهَرُ (yušharu) (yušharu)		تُشْهَرَانِ (tušharāni) (tušharāni)	يُشْهَرَانِ (yušharāni) (yušharāni)		نُشْهَرُ (nušharu) (nušharu)	تُشْهَرُونَ (tušharūna) (tušharūna)	يُشْهَرُونَ (yušharūna) (yušharūna)
	f		تُشْهَرِينَ (tušharīna) (tušharīna)	تُشْهَرُ (tušharu) (tušharu)			تُشْهَرَانِ (tušharāni) (tušharāni)			تُشْهَرْنَ (tušharna) (tušharna)	يُشْهَرْنَ (yušharna) (yušharna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُشْهَرَ (ʾušhara) (ʾušhara)	تُشْهَرَ (tušhara) (tušhara)	يُشْهَرَ (yušhara) (yušhara)		تُشْهَرَا (tušharā) (tušharā)	يُشْهَرَا (yušharā) (yušharā)		نُشْهَرَ (nušhara) (nušhara)	تُشْهَرُوا (tušharū) (tušharū)	يُشْهَرُوا (yušharū) (yušharū)
	f		تُشْهَرِي (tušharī) (tušharī)	تُشْهَرَ (tušhara) (tušhara)			تُشْهَرَا (tušharā) (tušharā)			تُشْهَرْنَ (tušharna) (tušharna)	يُشْهَرْنَ (yušharna) (yušharna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُشْهَرْ (ʾušhar) (ʾušhar)	تُشْهَرْ (tušhar) (tušhar)	يُشْهَرْ (yušhar) (yušhar)		تُشْهَرَا (tušharā) (tušharā)	يُشْهَرَا (yušharā) (yušharā)		نُشْهَرْ (nušhar) (nušhar)	تُشْهَرُوا (tušharū) (tušharū)	يُشْهَرُوا (yušharū) (yušharū)
	f		تُشْهَرِي (tušharī) (tušharī)	تُشْهَرْ (tušhar) (tušhar)			تُشْهَرَا (tušharā) (tušharā)			تُشْهَرْنَ (tušharna) (tušharna)	يُشْهَرْنَ (yušharna) (yušharna)