صَرَفَ

Корен: ص ر ف*

Размена новца у току.

Изговор:

DIN: ṣarafa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. мењати
2. разменити
3. вратити
4. натраг послати
5. отпремити
6. продавати
7. ставити у оптицај
8. плаћати
9. обављати
10. изводити
11. конјугирати

Примери:

.صَرَفَ مُحَمَّد نُقودَهُ لِيَشْتَرِي مَلابِساً جَديداً

Мухамед је разменио новац како би купио нову одећу.

Синоними:

• غَيَّرَ - променити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
платити	يَصْرِفُ	صَرَفَ	1.
плаћати	يُصَرِّفُ	صَرَّفَ	2.
послати	يُصَارِفُ	صّارَفَ	3.
послати, спремити	يُصْرِفُ	أَصْرَفَ	4.
конјугирати се	يَتَصَرَّفُ	تَصَرَّفَ	5.
/	/	/	6.
бити плаћен, потрошен	يَنْصَرِفُ	إِنْصَرَفَ	7.
зарађивати за живот	يَصْتَرِفُ	إِصْتَرَفَ	8.
/	/	/	9.
замолити да отклони	يَسْتَصْرِفُ	إِسْتَصْرَفَ	10.

Супротне речи:

• حَوَّشَ - штедети

Изреке и пословице:

.صِعْرُ الشَّيْءَ يَبْلُغُ كَامِيَّةَ الحَياةِ التي صَرَفْتَها بِسَبَبِهِ

Цена нечега износи колико си времена живота жртвовао због тога.

Асоцијације:

• نُقودٌ - новац
• بَنْكٌ - банка

Изведене речи:

• مَصْرَفٌ - банка
• صَرّافٌ - банкар
• صَرّافَةٌ - кутија
• صَرْفٌ - трошење
• صَرْفٌ - размена
• صِرْفاً - апсолутно
• صَرْفِيَّةٌ - провизија
• مَصْرَفِيٌّ - банковни
• مَصْروفٌ - потрошен

Сродни чланци са Википедије:

صَرَفَ

Преводи

Енглески: [1] exchange ☞en Италијански: [1] cambiare ☞it Немачки: [1] tauschen ☞de Шпански: [1] cambiar ☞es Француски: [1] échanger ☞fr Фински: [1] vaihtaa ☞fi Грчки: [1] ανταλλάσσω ☞el

Руски: [1] обмениваться ☞ru Португалски: [1] negociar ☞pt Македонски: [1] менува ☞mk Српски: [1] размењивати ☞sr Мађарски: [1] cserél ☞hu Бугарски: [1] cserél ☞bg Кинески: [1] 交换 ☞zh

Конјугација глагола صَرَفَ (ṣarafa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						صَارِفٌ (ṣārifun) (ṣārifun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَصْرُوفٌ (maṣrūfun) (maṣrūfun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صَرَفْتُ (ṣaraftu) (ṣaraftu)	صَرَفْتَ (ṣarafta) (ṣarafta)	صَرَفَ (ṣarafa)		صَرَفْتُمَا (ṣaraftumā) (ṣaraftumā)	صَرَفَا (ṣarafā) (ṣarafā)		صَرَفْنَا (ṣarafnā) (ṣarafnā)	صَرَفْتُمْ (ṣaraftum) (ṣaraftum)	صَرَفُوا (ṣarafū) (ṣarafū)
	f		صَرَفْتِ (ṣarafti) (ṣarafti)	صَرَفَتْ (ṣarafat) (ṣarafat)			صَرَفَتَا (ṣarafatā) (ṣarafatā)			صَرَفْتُنَّ (ṣaraftunna) (ṣaraftunna)	صَرَفْنَ (ṣarafna) (ṣarafna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَصْرِفُ (ʾaṣrifu) (ʾaṣrifu)	تَصْرِفُ (taṣrifu) (taṣrifu)	يَصْرِفُ (yaṣrifu) (yaṣrifu)		تَصْرِفَانِ (taṣrifāni) (taṣrifāni)	يَصْرِفَانِ (yaṣrifāni) (yaṣrifāni)		نَصْرِفُ (naṣrifu) (naṣrifu)	تَصْرِفُونَ (taṣrifūna) (taṣrifūna)	يَصْرِفُونَ (yaṣrifūna) (yaṣrifūna)
	f		تَصْرِفِينَ (taṣrifīna) (taṣrifīna)	تَصْرِفُ (taṣrifu) (taṣrifu)			تَصْرِفَانِ (taṣrifāni) (taṣrifāni)			تَصْرِفْنَ (taṣrifna) (taṣrifna)	يَصْرِفْنَ (yaṣrifna) (yaṣrifna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَصْرِفَ (ʾaṣrifa) (ʾaṣrifa)	تَصْرِفَ (taṣrifa) (taṣrifa)	يَصْرِفَ (yaṣrifa) (yaṣrifa)		تَصْرِفَا (taṣrifā) (taṣrifā)	يَصْرِفَا (yaṣrifā) (yaṣrifā)		نَصْرِفَ (naṣrifa) (naṣrifa)	تَصْرِفُوا (taṣrifū) (taṣrifū)	يَصْرِفُوا (yaṣrifū) (yaṣrifū)
	f		تَصْرِفِي (taṣrifī) (taṣrifī)	تَصْرِفَ (taṣrifa) (taṣrifa)			تَصْرِفَا (taṣrifā) (taṣrifā)			تَصْرِفْنَ (taṣrifna) (taṣrifna)	يَصْرِفْنَ (yaṣrifna) (yaṣrifna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَصْرِفْ (ʾaṣrif) (ʾaṣrif)	تَصْرِفْ (taṣrif) (taṣrif)	يَصْرِفْ (yaṣrif) (yaṣrif)		تَصْرِفَا (taṣrifā) (taṣrifā)	يَصْرِفَا (yaṣrifā) (yaṣrifā)		نَصْرِفْ (naṣrif) (naṣrif)	تَصْرِفُوا (taṣrifū) (taṣrifū)	يَصْرِفُوا (yaṣrifū) (yaṣrifū)
	f		تَصْرِفِي (taṣrifī) (taṣrifī)	تَصْرِفْ (taṣrif) (taṣrif)			تَصْرِفَا (taṣrifā) (taṣrifā)			تَصْرِفْنَ (taṣrifna) (taṣrifna)	يَصْرِفْنَ (yaṣrifna) (yaṣrifna)
императив الأمر	m		اِصْرِفْ (iṣrif) (iṣrif)			اِصْرِفَا (iṣrifā) (iṣrifā)				اِصْرِفُوا (iṣrifū) (iṣrifū)
	f		اِصْرِفِي (iṣrifī) (iṣrifī)							اِصْرِفْنَ (iṣrifna) (iṣrifna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صُرِفْتُ (ṣuriftu) (ṣuriftu)	صُرِفْتَ (ṣurifta) (ṣurifta)	صُرِفَ (ṣurifa)		صُرِفْتُمَا (ṣuriftumā) (ṣuriftumā)	صُرِفَا (ṣurifā) (ṣurifā)		صُرِفْنَا (ṣurifnā) (ṣurifnā)	صُرِفْتُمْ (ṣuriftum) (ṣuriftum)	صُرِفُوا (ṣurifū) (ṣurifū)
	f		صُرِفْتِ (ṣurifti) (ṣurifti)	صُرِفَتْ (ṣurifat) (ṣurifat)			صُرِفَتَا (ṣurifatā) (ṣurifatā)			صُرِفْتُنَّ (ṣuriftunna) (ṣuriftunna)	صُرِفْنَ (ṣurifna) (ṣurifna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُصْرَفُ (ʾuṣrafu) (ʾuṣrafu)	تُصْرَفُ (tuṣrafu) (tuṣrafu)	يُصْرَفُ (yuṣrafu) (yuṣrafu)		تُصْرَفَانِ (tuṣrafāni) (tuṣrafāni)	يُصْرَفَانِ (yuṣrafāni) (yuṣrafāni)		نُصْرَفُ (nuṣrafu) (nuṣrafu)	تُصْرَفُونَ (tuṣrafūna) (tuṣrafūna)	يُصْرَفُونَ (yuṣrafūna) (yuṣrafūna)
	f		تُصْرَفِينَ (tuṣrafīna) (tuṣrafīna)	تُصْرَفُ (tuṣrafu) (tuṣrafu)			تُصْرَفَانِ (tuṣrafāni) (tuṣrafāni)			تُصْرَفْنَ (tuṣrafna) (tuṣrafna)	يُصْرَفْنَ (yuṣrafna) (yuṣrafna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُصْرَفَ (ʾuṣrafa) (ʾuṣrafa)	تُصْرَفَ (tuṣrafa) (tuṣrafa)	يُصْرَفَ (yuṣrafa) (yuṣrafa)		تُصْرَفَا (tuṣrafā) (tuṣrafā)	يُصْرَفَا (yuṣrafā) (yuṣrafā)		نُصْرَفَ (nuṣrafa) (nuṣrafa)	تُصْرَفُوا (tuṣrafū) (tuṣrafū)	يُصْرَفُوا (yuṣrafū) (yuṣrafū)
	f		تُصْرَفِي (tuṣrafī) (tuṣrafī)	تُصْرَفَ (tuṣrafa) (tuṣrafa)			تُصْرَفَا (tuṣrafā) (tuṣrafā)			تُصْرَفْنَ (tuṣrafna) (tuṣrafna)	يُصْرَفْنَ (yuṣrafna) (yuṣrafna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُصْرَفْ (ʾuṣraf) (ʾuṣraf)	تُصْرَفْ (tuṣraf) (tuṣraf)	يُصْرَفْ (yuṣraf) (yuṣraf)		تُصْرَفَا (tuṣrafā) (tuṣrafā)	يُصْرَفَا (yuṣrafā) (yuṣrafā)		نُصْرَفْ (nuṣraf) (nuṣraf)	تُصْرَفُوا (tuṣrafū) (tuṣrafū)	يُصْرَفُوا (yuṣrafū) (yuṣrafū)
	f		تُصْرَفِي (tuṣrafī) (tuṣrafī)	تُصْرَفْ (tuṣraf) (tuṣraf)			تُصْرَفَا (tuṣrafā) (tuṣrafā)			تُصْرَفْنَ (tuṣrafna) (tuṣrafna)	يُصْرَفْنَ (yuṣrafna) (yuṣrafna)