صَوْتٌ
صَوْتٌ (арапски)
неодређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
أَصْوَاتٌ | صَوْتَانِ | صَوْتٌ | Номинатив |
أَصْوَاتٍ | ِصَوْتَيْن | صَوْتٍ | Генитив |
أَصْوَاتٍ | ضَوْتَيْنِ | صَوْتاً | Акузатив |
одређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
الأَصْوَاتُ | الصَّوْتَانِ | الصَّوْتُ | Номинатив |
الأَصْوَاتِ | الصَّوْتَيْنِ | الصَّوْتِ | Генитив |
الأَصوَاتِ | الصَّوْتَيْنِ | الصَّوْتَ | Акузатив |
Изговор:
Значења:
Порекло:
- Изведено из арапског глагола صَوَّتَ (ṣawwata) оглашавати, викати, звати
Примери:
- .أَدِيل لَهَا صَوْتٌ جَمِيلٌ
- Aдел има леп глас.
Супротне речи:
- ٌسُكُوت - тишина, ћутање
Изреке и пословице:
- .فِي صَوْتِ الصَمْتِ لِصَارَ كَلَامُنَا أَقَلُّ
- У звуку тишине наше речи постају мање.
Асоцијације:
Изведене речи:
- مِصْوَاتٌ - микрофон
- مُصَوِّتٌ - к. испушта глас
- صُوَاتٌ - вика(ње)
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
|
|